Jači smo, jer smo slobodni

I tu je početak i kraj svake priče o medijima i njemu. Zašto imam potrebu da iznova i iznova podsećam na ovu činjenicu, koja bukvalno da nikoga preterano i ne zanima? Zato što nam se dešavaju iste stvari koje su nam se dešavale i u to vreme.

Pitanje je trenutka kada će neki novinar da nastrada u Srbiji i to nasilno. Progresivnom brzinom se približavamo tom trenutku. Prvo je stvorena atmosfera da svi novinari i mediji koji nisu pod direktnom palicom Aleksandra Vučića neprijatelji države i da rade protiv i na štetu Srbije. Onda smo ponovo okarakterisani kao domaći izdajnici i strani plaćenici. Najveći i jedan jedini krivac za ovo je Aleksandar Vučić.

Živ nije bio dok nije stvorio sebi neprijatelje. Opozicija je bila isuviše slaba i lako je bilo manipulisati sa njom. Koje god pitanje da se stavilo pred opoziciju od dolaska naprednjaka na vlast, veštom manipulacijom, Aleksandar Vučić je uspeo da je razjedini. Kada treba podržati jednog opozicionog kandidata za bilo koju funkciju, uvek bi uspeo nekoga da okrene i da se to ne desi. Bojkot je propao, jer je uvek moguće naći nekoga ko će na izbore izaći. Dok on planira da se ukrupni, opozicija se deli na deset cenzus lista.

Novinari, e to je već druga priča. Malo ih je, ali su tvrdi orah. Uvek se nađu neki koji će da pitaju šta ne treba, da objave ono što bi trebalo da se ne objavi, da kažu ono što niko drugi ne sme. Zato su novinari štetni i pretvoreni u neprijatelje. Sasvim je legitimno u takvoj atmosferi postati legitimne mete za pretnje ubistvom, mecima, klanjem, terorističkim akcijama.

Ako smo nebitni, ako nas niko ne čita, ne gleda, što nam pretite, lepite plakate i iživljavate nad nekolicinom novinara? Zato što ste nas proglasili neprijateljima. Bez neprijatelja, Aleksandar Vučić ne može da egzistira. Kada ima neprijatelje, pokrije svaku svoju političku brljotinu. Za njega je sasvim ok da Srba na severu Kosova brane kriminalci koje su kao takve označile neke druge države, a Aleksandru Vučiću su krivi novinari kada to pitanje postave. Tako stoje stvari sa njim, i sa nama koji nećemo da ćutimo.

Sada je, kao nastavak te kampanje, na red došlo i štampanje plakata sa generalijama novinara. Pre neki dan se to desilo meni, sutra će nekome drugom, nije bitno. Problem je što društvo ćuti. Jednostavno to nije tema. Da nema Danasa i portala Nova.rs, NUNS-a, Verana Matića i po nekih advokata, ne bismo imali ikoga da se oslonimo, požalimo, izjadamo. U pravu je moj saborac Marko Vidojković kada kaže – Burazeru, u ovome smo sami. Čovek danima preživljava najveće traume samo zbog toga što je rekao da ga boli uvo za Svetsko prvenstvo u fudbalu i da neće da navija za reprezentaciju Srbije, jer je to SNS-reprezentacija. Da li zbog toga treba da ga linčuju? Izgleda treba. Potrebno je ugušiti svako mišljenje koje se ne uklapa u naprednjački narativ. Da li je bilo koga od nas, sem pomenutih, pozvao neko i pitao – kako ste, momci? Niko!

Nikada, ali nikada, nisam verovao da u Aleksandru Vučiću postoji ni zrno, makar i mikročip, koji je podešen za demokratiju. Odgajan u tom radikalskom šinjelu on jednostavno nema taj kapacitet i sposobnost da je kritika osnova postojanja demokratije i slobode. Novinari su ti koju su ga pitali za helikopter, Savamalu, rampu kod Doljevca, Krušik. Ko iole normalan može za direktora najvažnijeg i najkomplikovanijeg državnog privrednog subjekta, mislim na EPS, da postavi vlasnika pečenjare i da se ljuti kada ga novinari za tako nešto pitaju.

Svaka etiketa koju je zalepio novinarima u Srbiji pokušavajući da bude simpatičan, cigla je utkana u zid pretnji i prezira prema svakome ko nije „njegov“. On onog – „stručnjak“, do namernog izvrgavanju rugla kolega tako što im namerno pogreši ime. To je glavni krivac zato što se danas preti novinarima u Srbiji. Aleksandar Vučić je ubica medija. Da li će postati i ubica novinara, videćemo u mesecima koji dolaze. Sećamo se da se posle pretnji upućenih Danasu da ćemo proći kao Šarli ebdo, Aleksandar Vučić ponadao da se to neće desiti. Malim prstom nije mrdnuo da se pronađe autor te pretnje. Nada se čovek. E pa, Aleksandre Vučiću, nadamo se i mi da će istina i pravda da pobede, kao i želja za slobodom. Kad tad. Jači smo, jer smo slobodni!

#izVucicemose

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.