Jedan čovek u histeriji

Progresivna faza je više nego očigledna i sve je jadnije gledati tog čoveka kako se muči, a samim tim i kako muči celu zemlju. Mogu samo da zamislim kako je biti u njegovom okruženju. Bezbedno sigurno nije.

Šta je to što predsednika jedne zemlje natera da za svoje političke protivnike kaže da su magarci, kreteni. Kakav je to raspad metalnog sklopa čoveka koji ne samo da dozvoli sebi da uporedi studente i navijače, već naglasi da su navijači pametniji od studenata.

On na otvaranju dela auto-puta, što je državna stvar, nešto što je od značaja za ceo narod, poručuje kao neki huligan sa navijačke šipke kako će sve da ih pobedi, ubedljivije nego ikada. Gde, kada, u čemu? Nikako da čovek shvati da ne može babu da uplaši, znate već sa čime, jer je sigurno videla veći. Čovek živi 24/7 u histeriji. Predsednik si države, a ne dete u pesku.
Kada neko toliko nije „baro“, a još je na čelu države, onda postoji ozbiljna opasnost da nas dovede do litice sa koje nema nazad već samo večna tmina. Nije ni prvi ni poslednji koji je to pokušavao da uradi. Sećamo se onog Nemca koji je naredio da se unište svi gradovi, fabrike, sve što postoji, jer ga narod nije dostojan. Srećom, Nemci ga u tom ludilu nisu pratili, ali da li smo mi Srbi sposobni da se tome suprotstavimo?

Izgleda da jesmo. Ono što se desilo na Slaviji nikoga ne može da ostavi ravnodušnim. Koliko su ti studenti zreliji od nas. Izašli su na Slaviju da pruže podršku poljoprivrednicima, a otišli su sa nje sa toliko energije za borbu koja nam svima predstoji.

Niko nije očekivao revoluciju u nedelju na Slaviji, i to je super. Lepo su studenti sve to objasnili i poručili da su tek počeli.
Umesto da se upristoji i unormali, predsednik ove zemlje nastavlja da putem svojih kreštavaca dodatno iritira sve u Srbiji. „Prebrojavaju“, do u glavu, ljude na protestima. Dok onaj nedostojan pominjanja imena na ovim stranama, u još većoj histeriji saopštava da je bilo 18.539 ljudi, MUP koji nema ni morala, ni odgovornosti, vadi golim rukama kestenje iz vatre i podiže broj protestanata čak na 28.000 do 29.000. A i jedni i drugi, pa i onaj treći, dobro znaju koliko je ljudi stvarno bilo.

Taj treći bi ponajbolje trebalo da zna, jer se diči navijačkim stažom i trebalo bi da zna da je najmanje jedna Marakana, i to bez sedišta na severu i jugu, bila u nedelju na Slaviji.

Sada ne sme ni da pomisli da kaže da zna tačno „u glavu“ koliko je ljudi bilo na skupu. Mnogo je to glava. Nije samo jasna jedna sitnica. Kako je moguće da na Stadionu „Rajko Mitić“, kada omiljen državni tim igra utakmicu Liše šampiona pred prepunim tribinama, mobilni operateri normalno pružaju svoje usluge bez problema, a kada se na Slaviji sakupi 18.539 mreže puknu.

Mnogo su jadni potezi predsednika Srbije. Studentima samo što nije za džabe obećao stanove, a oni ga ne fermaju ni dva odsto, već uživaju u gulašu koji su im poljoprivrednici spremili. To se ne da kupiti i porobiti. Zaustavlja vozove, a studentima ništa teško da od Stare Pazove dođu pešice na Slaviju. U celoj Srbiji zabranio međugradski autobus za Beograd u nedelju, kao da je glavni grad Srbije zabranjeni grad. U 21. veku ti zaustavljaš međugradski saobraćaj. Šta je to nego ludilo?

Srbija da bi preživela sve ovo mora, pre svega, da se ujedini oko jednog jedinog zahteva, a to je da Vučić ode, i to mirnim putem. Nema druge. A, on ako želi sebi da pomogne, mora što pre da ode na pregled, jer srazmera njegovog ludila postaje nemerljiva. Toga polako postaju svesni i ljudi oko njega. Ima i onih koji ga sigurno neće pratiti do te litice koja nam preti. Čak i sav taj nesoj poput Vladimira Đukanovića koji reče bez da je trepnuo da su maloletna deca vlasništvo države kao da živimo u Severnoj Koreji. I njemu će nekretnine i lova biti važniji od politike. Željka Mitrovića već danima nema. Pustite vi taj njegov Pink, njega nema da brani svog druga. Ostaće jadna Ana Brnabić, još jadniji Darko Glišić i to je to. I što je najvažnije, Srbija ima na koga da se osloni i ko njome da upravlja, a to je mladost koja je ovih nedelja na ulicama, i koja zna i ume.

#izVucicemose

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.