Kada ako ne sada?

Ako je neko zloupotrebio tragediju, najpre u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“, a zatim i onu u Mladenovcu, to je bio Vučić. Odmah je zakazao konferenciju za štampu na kojoj je morao da saopšti neke stvari kako bi sebe stavio u groplan. Govorio je o dobrom dečaku, iz ugledne porodice, o sebi kao lošem roditelju – što nije daleko od istine, o primanjima roditelja masovnog ubice… Govorio je o stvarima o kojima je javnost trebalo da obaveste pripadnici policije ili Tužilaštva.

Toliko je bio „obziran“ da je u sred obraćanja narodu povodom najtragičnijeg masovnog zločina u Srbiji morao da malo „zagusla“ i o Kosovu. U sred tragedije u kojoj su roditelji ostali bez dece, a Srbija se zlatnim slovima upisala na tragičnu listu masovnih ubistava u školi, on je našao za shodno da govori o problemima koji se tiču pregovora o Kosovu. Priznao je da je planirao tog dana da nam govori o Kosovu, ali mali monstrum iz „Ribnikara“ mu je poremetio planove.

A, onda se desila fokus grupa. Vučić je takav tip političara da bez rezultata istraživanja po pojedinim dnevno aktuelnim pitanjima nije spreman da kaže ni „dobar dan“, a kamoli nešto ozbiljnije. Video je kakvo je raspoloženju narodu po pitanju „malog dečaka iz ugledne porodice“ i onda je, posle novog masakra u okolini Mladenovca i Smedereva, trinaestogodišnjeg ubicu nazvao „mali monstrum“ koji svetlost dana nikada neće videti.

Ko je predsednik države da govori o tome?

Može on sebe da laže koliko hoće, ali dani žalosti su proglašeni tako da bi košarkaši Partizana mogli da odigraju četvrtu utakmicu protiv Real Madrida u Beogradu. To je, uostalom, potvrdio i direktor Evrolige Dejan Bodiroga koji je posebno apostrofirao Vladu Srbije kao nekoga ko je doneo odluku da se utakmica odigra. Šta ćemo kada imamo predsednika koji se plaši i navijača.

Tada je već histerisao, pravio dramske pauze, vikao. A, onda je načisto pogubio konce kada je čuo da će opozicija da organizuje protest protiv nasilja. U tim trenucima pokazuje svoje pravo lice. Ponovo je sebe stavlja u prvi plan – podneće ostavku, Vlada će da padne, idemo na izbore. Kao da bi mi trebalo da padnemo na donji deo leđa zato što je on to tako glumatao. To mu nije bilo dovoljno, već je predstavnike opozicije nazvao ološem i hijenama. Njegovi satrapi su koji minut kasnije dodali i lešinari.

Da li je to normalno ponašanje nekoga ko za sebe veruje da je najbolji predsednik u istoriji Srbije? Mnogo je pitanja, ali malo odgovora u ovoj prestrašenoj Srbiji. Dokaz da sa njim nešto definitivno nije u redu je činjenica da nas iznova i iznova poziva na proteste vređanjem ljudi i smanjivanjem broja učesnika protesta. Te nas ima 9.000, te 11.000, a njih će 26. biti pola miliona do tri.

Od trenutka kada je opozicija pozvala na protest, pokrenuta je najveća mašinerija u istoriji Vučićeve vlasti kako bi se sprečila namera ljudi da iskažu svoj stav. Teška artiljerija je zapucala sa svih strana. Dragan J. Vučićević, Nebojša Krstić i mnogi drugi kampovali su na Pinku. Odradili su svaki dinar koji su ikada dobili od ove vlasti u poslednjih deset godina. Ne znam da li su se uplašili, ali im sigurno nije bilo lako kada su videli odziv ljudi na tim protestima. Ako je u pitanju „šačica lešinara i hijena“ kako je izveštavao Informer, zašto nisu dali svojoj publici da vide prave snimke sa protesta. Zašto su se upregli iz donjih laga da ubede narod da je protestanata bilo par hiljada, jer „Željkovi dronovi“ ne lažu?

Protesta nije bilo prvih dana tragedije, a Vučić i kompanija ni tada nisu smeli da dođu da se upišu u knjigu žalosti, već su mučenog Aleksandra Šapića naterali da se bruka pozivom Beograđanima da dođu da upale sveće ispred Starog dvora. Niko im nije došao i to je poruka koju su veoma dobro shvatili. Vučić kaže da nije stigao, a Brnabić da nisu hteli da politizuju. Zato su se smejali u kafiću, pa čak i on koji se nikada ne smeje.

Srbija je pred najvećim izazovom u novijoj istoriji. Grca u suzama, a mora da se izbori sa ovim zlom. Vreme je da se svi uozbiljimo, da progovorimo, da prestanemo da se plašimo, i da ovu vlast pošaljemo u političku istoriju i zaborav. Kada ćemo ako ne sada?

#izVucicemose

 Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.