Kajaćemo se, šta god uradili

Đoković je u, do sada neviđenoj situaciji. Na Rolan Garos je stigao bez ijednog osvojenog turnira. Meru su mu uzimali nepoznati igrači koji su tako dobili priliku da se svojim naslednicima hvale kako su pobedili najboljeg na svetu ikada.

Prevrtanje očima sa kojim je Nikola Jokić odgovorio na novinarsko pitanje o učešću na Olimpijskim igrama nam pokazuje da mu je reprezentacija Srbija važna i bitna taman kao semafor u GTA.

Čovek koji se uvek javi da podrži našeg najvećeg sina kojeg je majka ikada u Srbiji rodila, oladio je sve ljubitelje košarke u svojoj zemlji.

Poput tog sina, koji ima bol u ruci pa ne može da potpiše tamo neki sporazum, Jokiću verovatno cvile bubrezi, jer treba napuniti baterije pivom i odgovarajućom muzikom.

Ono što nas može obradovati to je plasman Sautemptona u Premijeg ligu. Klub čiji je vlasnik Dragan Šolak pobedio je u najskupljoj utakmici na svetu, zaradio 160 miliona funti i igraće zajedno sa najboljim engleskim klubovima.

I ne samo to, nego će Sautemptonu pripasti i deo kolača od prodaje televizijskih prava koja je za Srbiju otkupila Arena, Telekomova prćija. Tako da Šolak ima dva razloga za velikom zadovoljstvo.

I tako dođosmo ponovo do izbora. Izaći ili ne, večita je dilema. To me podseća na situaciju kada sam prvi put kupovao auto. Odvezli smo ga kod nekog majstora koji je bio veliki šaljivdžija.

Pogledao ga, kucnuo dva tri puta, pritisnuo kvačilo. Pogledao ga još jednom i rekao – Kajaćeš se ako ga ne kupiš, ali ćeš se kajati i ako ga kupiš. I budu ti sada pametan.

Nemam problema sa ljudima koji imaju svoje mišljenje i svoj stav po pitanju ove dileme. To je više nego ok i to izuzetno poštujem. Ne podnosim one koji slepo slede stavove partija.

Tu imam problem, jer već imamo mnogo onih koji su spremni ako im Aleksandar Vučić naredi da skuče u bunar, oni će da skoče. Problem je što takvih ima mnogo.

Apsolutno razumem ljude koji izlaze na izbore, naročito one koji žive u unutrašnjost Srbije. Zbog odluke o bojkotu lokalnih izbora 2020. godine, oni već osam godina nisu glasali u svojim sredinama. Nisu imali priliku da se za nešto bore i izbore.

Vodili su neke tuđe i velike bitke u Beogradu, a u svojim mestima nisu imali priliku za tako nešto.

Odavno sam navikao na to da opozicija nije dosledna i to me muči. Izgleda da naša opozicija nije vična svom potpisu. Šta god da je potpisala, to je i prekršila.

To je moj problem sa strankama koje izlaze na izbore, ali nemam prava da im sudim, jer su neke stranke potpisale i Sporazum sa narodom koji je ostao mrtvo slovo na papiru. Da se, zarad mira u kući, ne vraćamo u prošlost.

Imam i veliko razumevanje za bojkot, odnosno za one koji neće da izađu na izbore, jer su uslovi takvi kakvi su i u najmanju ruku su isti. I priznajem da su mi argumenti za bojkot bliži.

Kako, međutim, da branim bojkot kada oni koji bojkotuju izbore u Beogradu izlaze u drugim mestima na izbore? Koliko god se trudili da nam objasne svrsishodnost ovakvog stava, nije normalan. Ili bojkotuješ, ili izlaziš. Što bi rekao pokojni Zoran Đinđić – Ili si trudna ili ne, ne možeš da budeš malo trudna.

Toliko smo jadni i očajni da se nadamo da je pobeda na ovim, tzv. izborima, moguća u pojedinim opštinama i gradovima. Poznat sam po tome što se trudim da budem krajnje objektivan u tim prognozama i proglašavan sam da mračim, ali takav sam. Biće teško, ali nešto će se ipak desiti.

LJudi na lokalu će konačno imati i opoziciju u lokalnim parlamentima. To je novi početak političkog života u Srbiji.

Mi se, na žalost, posle 12 godina vlasti SNS nalazimo na početku. Slobodan Milošević je posle šest godina višestranačja u Srbiji izgubio sve velike gradove i opštine u Srbiji. Nama to sada deluje kao pusta utopija.

Čini mi se da je odluka vrlo jednostavna. Vučić nije dao vanredne lokalne izbore i pored bojkota istih 2020. godine. Učinio je to onda kada je njemu to trebalo, a opozicija se od 2020. do dana današnjeg nikada nije založila za vanredne lokalne izbore.

Plašim se da nam ista sudbina predstoji i u naredne četiri godine. Neće Vučić dati nove lokalne izbore. Prvi izbori biće tek 2027. – predsednički i parlamentarni. Naredne 2028. godine dolaze lokalni. Imamo li toliko vremena?

#izVucicemose

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.