Kajzerica "Brbonjić" 1Foto: Radenko Topalović

Nikada u svojoj istoriji Srbija nije imala na premijerskom mestu nekoga poput Ane Brnabić, a konkurencija nije mala. Dozvolila je sebi da toliko uvredi Srbiju reagujući na usvojenu Rezoluciju Evropskog parlamenta, hitajući ka dnu koje za nju očigledno ne postoji.

Nju je najbolje svojevremeno definisao bivši predsednik Srbije Boris Tadić kada joj je direktno u oči rekao ne samo da je polupismena, već i poluusmena.

Ove njene dve karakteristike, koje je genijalno opisuju, dovele su do toga da čak i oni koji joj kliču u kampanju ne umeju prezime da joj sroče nego poručuju – Živela Ana Brbonjić!

Količina gluposti kojima nas je brzinom svetlosti zasipala „Brbonjić“ proteklih dana prevazilazi svaku normalnu mernu jedinicu.

Kulminacija se desila njenim pozivanjem na slavne pretke koji su se borili za Srbiju u Prvom svetskom ratu, a naša se opozicija žali tim istim strancima zbog tamo neke izborne krađe.

Dozvolila je sebi da u svojoj bezgraničnoj odanosti, ljubavi i klečanju naspram svog šefa, uporedi Rezoluciju Evropskog parlamenta sa austrougarskim ultimatumom Srbiji 1914. godine.

Jasno je da su se naši slavni preci u grobovima širom Evrope prevrtali poput ventilatora na najvećoj brzini onog trenutka kada ih je „Brbonjić“ uzela u usta.

Austrougarska carevina je Srbiji dala ultimatum zbog ubistva prestolonaslednika princa Ferdinanda u Sarajevu, a EP je usvojio Rezoluciju koja čak i nije obavezujuća za Evropsku komisiju i Evropsku uniju.

Ne znam ko su premijerkini slavni preci i da li su bili na istoj strani sa našim slavnim precima, ali je sigurno da ni oni nisu sebe uzidali u stub naše otadžbine da ti tamo neki Vučići, „Brbonjići“ i ostali krali na izborima koji bi trebalo da budu slobodni i demokratski.

Uostalom, Srbija je ratovala protiv Austro-Ugarske. Nije htela da postane deo te carevine, za razliku od više puta proklamovane politike njenog šefa da Srbija postane deo Evropske unije.

Ako želiš da budeš deo EU, onda moraš da prihvatiš pravila igre koja vladaju u toj grupaciji.

Kada EP usvoji Rezulociju o izbornoj krađi u Srbiji, to nije ultimatum, već ozbiljna reakcija porodice čiji član želiš da postaneš na nešto što je nedopustivo.

Umesto da prihvati, ona izvlači miloševićevski argument o napadu na celu zemlju zbog Kosova, a do tog Kosova joj je sigurno manje stalo od onog glisera na Jadranu.

Kada je nekoga, uz poluusmenost i polupismenost, krasi i poluobrazovanost, jasno je da u to njeno brkanje lončića završe i Hitler i Gebels.

Teško da su oni imali ikakve veze sa ultimatumom 1914. godine, izuzev što su bili mladi sledbenici te carevine.

Za njenu informaciju, Gebels je odbijen kao dobrovoljac za Prvi svetski rat, jer je imao trajni invaliditet zbog teške operacije noge u detinjstvu.

Hitler je i opalio neki metak u tom ratu.

Da li pod uticajem teorije „velike laži“, koju je do savršenstva usavršio upravo Gebels u nacističkoj Nemačkoj, „Brbonjić“ zbog dejstvovanja opozicije u Strasburu, a protivu sopstvene države, tu istu opoziciju nazvala – muvama. Gebelsov šef je svoje protivnike nazivao insektima.

U tim američkim dopisnim školama kojima se „Brbonjić“ diči da je završila, sigurno su preskočili ove istorijske činjenice kao lekcije.

Prostom, njoj ne dokučenom logikom, potpuno je jasno da je opozicija samo reakcija na poziciju, i ako svoje političke openente okarakterišete da su muve, onda je jasno da je vlast – go..o.

Naša premijerka odavno ne vlada sobom i sigurno da joj se mnogo toga može uzeti kao olakšavajuća okolnost.

I nije to samo zbog politike, ali ni za to ne mogu da budu krive „muve“. Sada čak ide dotle da kaže da bi podnela ostavku ako bi Evropa tražila da Srbija prihvati međunarodnu komisiju zbog izborne krađe, a ne kapira da je već u ostavci.

Izgleda da joj toliko razmišljanje o kajzeru dovelo do kolapsa u glavi, pa je prešla na kajzerice, pogačice.

Mnogo je opasno kada premijerka jedne zemlje bilo koga obeleži kao insekta. Ona, srećom, nije svesna svoje moći, ali ni reči kojima barata.

Često je i sama sebi nerazumna, ali to je, ponavljam, veoma opasno.

Poput svog šefa, umislila je da je Srbija ona i da je jedan od kamena temeljca naše države.

Ona ne može da percipira činjenicu da su krali na izborima i da reakcija opozicije na tu krađu nije „olajavanje“ sopstvene države strancima, već reakcija na nedopustivo ponašanje go….ve vlasti.

#izVucicemose

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari