Kasarne posle toaleta

Tog dana u 13 sati i četiri minuta, posle nekoliko desetina sastanaka koji su počeli u 20 do sedam, uobičajeno na nekoliko televizija se pojavio ko bi drugi do – premijer. Upravo je završio poslednji sastanak i pohitao ka čuvenoj sali za konferencije u zgradi Vlade Srbije i uz omiljenu priču o ekonomskom razvoju i idili koja nam je tu negde na dohvat ruke, najavljeno je nešto što verovatno ni Toniju Bleru ne bi palo na majnd.

„Buduća Vlada Srbije će se jednom u dva meseca izmestiti izvan Beograda, za početak u Niš. Boraviću u kasarni sa ključnim ministrima, da ne pravimo dodatne troškove. Primaću građane, a jednom nedeljno ću ih primati lično od pet ujutru do osam, kako bih onda od osam mogao da se bavim njihovim problemima“, rekao je Aleksandar Vučić.

Kako je to običan čovek u Srbiji shvatio, izgleda da će premijer da se rastrči po Srbiji, spavaće po kasarnama sa vojnicima i dežurnim oficirima, primaće građane od pet ujutru, jer se i vojska otprilike budi u to vreme, pa je bez veze da i on ne bude na nogama, a onda će da rešava sve te probleme koji će da mu budu predočeni.

E sada, da li će do toga doći pre ili posle što obiđe sve škole i toalete, ili će to uporedo da radi, ne znamo, ali smo sigurni da vlasnici autobusa koji su se naradili tokom kampanje neće da trljaju ruke. Neće građani doći njemu na noge, nego on njima, i to sa sve ključnim ministrima, tako da nema potrebe za prevoz.

Iskreno, biće to prilika da građani željni selfija sa premijerom zauzmu busiju od rane zore i vide uživo sve one koji su izglasani. Nema zabušavanja i nema protekcije, nema vremena ni za prvu jutarnju kafu, nego kao na jutarnju liturgiju i pričest u crkvi C praznog stomaka. Ako potraje, možda bude i koja kutlača vojničkog pasulja posle ispovesti. Znači nema sendviča.

Najteže će, svakako, biti vojnicima. Setiće se svako ko je služio onu pravu vojsku, šta znači kada ti dolazi neki glavonja u posetu. Sve mora da blista, od čizme, pa do asfalta. Nijedan list, opušak, papirić, ili ne daj bože omot Doktor Etkerovog pudinga od vanile, ne sme da se nađe na centralnom platou i pristupnim stazama u kasarni. Biće tu i nekoliko uzbuna, čisto da vojska bude u treningu, brojnih neprospavanih noći, ribanja tih klozeta koji moraju da se blistaju i svašta nešto. Šta će to sve vojsci, ko to zna.

Pitanje je i u koje će gradove da Vlada Srbije povremeno da bude razmeštena. Gotovo je sigurno da će kasarne u Šapcu, Paraćinu, Pirotu, Surdulici, Bosilegradu, i možda još nekoj opštini, baš u vreme planirane posete Vlade Srbije biti u nekoj fazi renoviranja, tako da će premijer i ministri morati da pincgauerima odu u neke druge gradove i opštine. To se neće desiti zato što u tim gradovima i opštinama nije na vlasti SNS, jer je opšte poznato da naš premijer redovno posećuje opštine i gradove gde njegovi partijski drugari nisu na vlasti.

Već je najavljeno da će prvi gradovi biti upravo oni drugi gradovi – Niš, Zaječar, Bor. Ovaj poslednji grad i nema neku kasarnu, ali ima rudnik, tačnije jamu. Ima tamo i neki kafić, biće gde da se prenoći, nije to problem. A, ima i sirenu koja redovno budi radnike da stignu na vreme na posao. Barem u gradu bakra neće biti teško ustati na vreme i pričati sa Vladom Srbije kako je privredni rast od 2,5 posto svim građanima dobro došao, jer je napunio kućne budžete, kako je zahvaljujući porastu BDP stavljena i neka kinta na štednu knjižicu…

Elem, sve to i ne mora da bude loše. Nejasno je kako će se to sprovesti u praksi, jer nam je premijer rekao, tog istog dana, da je bio umoran već u 13 i 45, a prvi sastanak je imao u pomenutih 20 do sedam. Kako će da izdrži kada zaređaju građani i građanke na sastanke od pet da se ne umori do 13 i 45, neka mu je Bog u pomoći. To može samo superpremijer buduće najborbenije Vlade Srbije.

Autor je novinar iz Šapca