Ko je kriv? Mi nismo!

Svi smo se pretvorili u botove onih što izlaze i onih što ne izlaze na izbore. Najveći je problem što iz svega toga kao pobednik jedino može da izađe Aleksandar Vučić i niko drugi. Uvek, ali uvek, ispadne onako kako on to hoće, ili kako njemu odgovara.

Da se ne vraćamo u prošlost i da se ne podsećamo svih loših poteza koji su povučeni u proteklom periodu, odnosno – da ne kvarimo posao.

Opozicija, međutim, mora da bude svesna jedne veoma bitne stvari.

Vučić ovako uspešno vlada Srbijom, između ostalog, i zato što je ona neuspešna.

Ovih dana se navršava 12 godina od kada je Vučić na vlasti, a u Srbiji ne postoji nijedna opština ili grad na kojoj je opozicija na vlasti.

Kada smo bojkotovali parlamentarne izbore 2020. godine, bojkotovali smo i lokalne izbore.

Vučić je raspisao dve godine kasnije vanredne parlamentarne izbore, ali ne i lokalne. Bojkotom lokalnih izbora 2020. godine opozicione stranke su same sebe lišile prisutnosti na lokalu.

Taj bojkot parlamentarnih izbora je toliko bio besmislen, jer je cela opozicija na prve sledeće izbore izašla 2022. godine, a da ni jedan jedini pomak ka slobodnijim izborima nije napravljen.

Lokalni izbori su možda i najvažniji izbori, jer je to prilika da se nešto konkretno uradi.

Ako smo negde pobeđivali, to su bili lokalni izbori. Kada ne učestvujete na njima, lišavate taj grad političkog života, nema vas.

Kako ćete da kontrolišete parlamentarne izbore ako nemate svoje ljude na biračkim mestima, a nemate ih, jer nemate svoje odbore.

Ako sada ne glasamo na lokalu, a poslednji put su neki glasali 2016. godine, prva sledeća priliku da glasamo na lokalu biće tek 2028. godine.

Malo li je 12 godina?

Ponoviću još jednom – bojkot izbora u Srbiji nema smisla, jer nikada nije, niti će biti jedinstven.

Naša opozicija nije dorasla tom činu i tačka. Čak i oni koji su rekli da ovo nisu izbori i da u toj farsi neće da učestvuju, odlučili su da ne učestvuju u beogradskoj farsi. U novosadskoj farsi, ili valjevskoj, učestvuju.

I kako sada bilo kao da brani bojkot. Tu situaciju je najbolje objasnio Zoran iz Novog Sada, koji se javio u „Utisak nedelje“.

Isti ljudi koji njegovog brata u Beogradu pozivaju da ne izađe na izbore u Beogradu, njega pozivaju da na izbore u Novom Sadu izađe.

I ko je sada u pravu.

Možda je bolje pitati ko je kriv.

Moj odgovor je da su krivi svi, ali od toga nema nikakve vajde. Svi znamo ko će da bude kriv ako naprednjaci pobede na ovim lokalnim izborima.

Biće ono – lepo smo vam rekli da ne izlazite, dali ste Vučiću legitimitet, itd.

Ja ću, međutim, sve nas da pitam – a ko će biti kriv ako, primera radi, za pobedu u Beogradu bude nedostajalo svega nekoliko procenata i to od onih koji nisu izašli na glasanje, a učestvovali su na istim izborima i pod istim uslovima u Novom Sadu.

Nema, dakle, nevinih u ovoj priči. Sve dok ne budemo jedinstveni u ovim teškim trenucima nema tih moralnih veličina koje mogu da nam drže predavanja.

Moramo da shvatimo i to da ćemo se kad-tad ponovo naći negde zajedno.

Naći ćemo se i zbog toga što naši političari nemaju odgovornost i niko neće da podnese ostavku kada ne uspe, a ne uspevamo zato što imamo sitne ciljeve.

Toliko smo očajni da ćemo eventualnu pobede na Starom gradu i na Vračaru da slavimo poput sletanja čoveka na Mesec.

Jedino što u ovoj situaciji možemo da uradimo jeste da se svi malo smirimo i smanjimo strasti. Ko hoće neka izlazi, a ko neće neka sedi kod kuće.

Dovoljno smo sluđeni i ljuti da nam je samo još potrebno da nam neko zvoca da radimo za Vučića.

Gospodo, onog trenutka kada niste bili jedinstveni, kada ste se podelili, kada ste odustali, jedni od potpisane reči, a drugi da ipak negde izađete na izbore, tog trenutka ste uradili ono što je najviše odgovaralo Vučiću.

Ne mi, koji ćemo izaći na te izbore, ili koji ćemo bojkotovati.

Mi to moramo sami da odlučimo, a vi ste se podelili i svi ste odgovorni za ovo što se sada dešava.

#izVucicemose

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.