Ko je taj Gojko?

Nije mu se išlo. Beograd više nije ono što je bio kada ga je napuštao, ali ok, druga je i duga to priča.

Zaboravio da doručkuje, ali i da dolije gorivo u auto. Toga je postao svestan tek negde na pola puta. Izabrao je deonicu kroz sela da bi izbegao plaćanje putarine, tako da nije baš najbolje znao gde se tačno nalazi benzinska pumpa. Kada je naleteo na prvog meštanina, upitao ga je koliko ima do prve pumpe. Ovaj mu odgovori nekih pet kilometara vrh glave, ali bolje mu je da je preskoči.

– Zašto bih preskočio pumpu, loše gorivo toče – upitao je.

– Ma, jok. To ti je pumpa Despot, oni su u nekim čudnim odnosima sa Gojkom. Imaš na jedno 30 kilometara drugu – odgovori mu meštanin.

Nije mu bilo baš najjasnije o čemu se radi. Pomislio je da je taj lik neki lokalac kojeg treba izbeći i za svaki slučaj odluči da posluša.

Vozio se tako, sipao gorivo, i hitao ka Beogradu. Pozvala ga je žena i pitala da li je stigao i kada je čula da je tu negde, poručila mu je da joj se obavezno javi i da doručkuje.

Imao je sreće da nađe mesto na Novom Beogradu, gde je parkirao. Javio je ženi da je stigao i da prvo što će da uradi jeste da ode u pekaru koju je video preko puta.

– Našao „Jaku pekaru“, ima izgleda dobar burek. Uzeću 300 grama i dva jogurta, neka ide život – reče joj.

– Da li si ti normalan, pa to je Gojkova pekara – zabezeknuto mu poruči žena.

Gojko!? Pobogu, o čemu se radi, ko je taj Gojko? Zar da se odrekne bureka zbog nekog Gojka. Tu joj nešto smandrlja i odluči da praznog stomaka nastavi dalje, jer je trebalo da se nađe sa kumom i da zajedno kupe tu peglu.

Kum ga je sačekao i pitao ga gde hoće da idu, a naš drugar mu odgovori do tog novog tržnog centra u Beogradu na vodi u radnju „Zip, zip“.

– A moja noga tamo ne ulazi. To je Gojkovo – kao iz topa će njegov drug.

E, sada je već postalo zeznuto. Treći put za kratko vreme čuo je ime nekog Gojka, a da pojma nema ni ko je, ni šta je.

– Dobro bre, ljudi, u čemu je fora sa tim Gojkom. Ko je to – već malo ljutito podiže glas junak naše priče.

– Kako ne znaš ko je Gojko? Doskoro ni mi nismo znali, a onda su svi počeli to ime da izgovaraju glasno. To ti je burazer od onog, znaš već koga – odgovori mu drug.

Niti je čuo za Gojka, niti čiji je to brat. Da se ne bi raspravljao, odlučio je da ide tamo gde ga odvede prijatelj.

Dok su se raspravljali, naleteli su na trafiku i domaćin naše priče krenu da kupi bus-plus kartu. Zastao je na trenutak i pogledao novine poređane na rafu punih naslova u kojima se pominje Gojko. Te Gojko prodao kuću direktoru Krušika, te Gojko ima 29 nekretnina, te burazerska ekonomija.

– Šta si stao, ajmo, zovem taksi, nećemo GSP-om – kaže ortak i pođoše da ujure taksi.

Pomislio je da kum neće ni u GSP zbog tog Gojka. Nekako su stigli do prodavnice. Prodavnica je radila samo onlajn. To je značilo da se naruči na netu i sutradan ti kurirska služba isporuči na adresu. Pozvao je ženu, a ona kada je čula o čemu se radi, odmah je stopirala transakciju. Rekla je da ne dolazi u obzir, jer tu kurirsku službu drži – Gojko.

To je bila tačka preloma. Više nije mogao da izdrži i svima, i ženi i kumu uputio ne baš prijatnu psovku. Oterao je i njih i Gojka u tri lepe šargarepe.

– Neće meni neki Gojko da utiče na to gde ću i šta ću da kupim – gotovo da je viknuo.

– Kume, pa ti ne znaš koje je zlo taj Gojko. Sećaš se da su do sada ona dva brata bila glavna i da se za njih pričalo da sve drže. To su dobri, časni i pošteni momci. Ali, ova dva su zlo. Jedan je ukrao 619 miliona evra, a ovaj Gojko se tek sada otkrio. Zamisli ima 29 nekretnina. Jadna Ceca peva 33 godine, a nema ni pet nekretnina. Odakle mu to – bilo je više konstatacija nego pitanje.

Našem prijatelju više nije bilo ni do čega. Seo je na prvu klupu na koju je naišao i zamišljeno pogledao kuma.

– Sećaš se kada smo kao studenti visili u Frendu gde se jela najbolja teleća glava u škembetu, sve dok nije glavna kuvarica promenila kafanu – sada on upita svog kuma.

– Kako se ne bih setio. To su bili dani – podseti se i kum.

– Ajde, molim te, da odemo tamo na ručak da me malo mine želja – zamoli svog kuma.

– Ne dolazi u obzir – odlučno mu odgovori kum.

– Gojko – upita.

– Da – odgovori.

Više mu nije bilo ni do jela. Pozdravio se sa kumom, i bez pegle, ali sa praznim stomakom, odlučio da krene kući.

#izVucicemose