Ko se plaši "zavrat" šamara

Nekako izgleda da nisu spremni da se igraju u igri za koju su sami stvorili pravila igre. Unezvereni uništavač kulture izražavanja u novinarstvu, grobar srpskog žurnalizma, Dragan J. Vučićević lamentira nad sudbinom novinara tražeći zaštitu od novinarskih udruženja zbog jednog spornog tvita Georgieva u kojem naš poznati kantautor spominje šamar i to zavrat upravo po njušci tog do debilnosti pokornog Vučićevog sluge. Taj majstor za prolivanje najgorih debilizma u srpskom novinarstvu kanda nije nikada razumeo postojanje stilske figure – metafore. Ako si spreman za borbu, u koju ulaziš sa mnogo jačih pozicija od onih koje napadaš, trebalo bi da budeš spreman i da primiš po neki udarac, a ne da kukaš i da se prenemažeš poput neshvaćene snajke. Budi spreman, kako ON voli da kaže – majstore, da primiš i neki „šamar“ u ovoj neravnopravnoj razmeni udaraca.

Mogu trovači javne scene da budu najjači u svojoj bahatosti, brutalnosti i oholosti, ali to ne znači da je pravda na njihovoj strani. Daleko su oni od toga, isto kao što su svetlosnim godinama udaljeni od viteštva. Taj pojam ne postoji u njihovoj moralnoj matrici, što je donekle i razumljivo, jer svako ko je iznikao iz Slobinog, Šešeljevog i svih onih šinjela koji su se štancovali devedesetih, ima ozbiljan nedostatak u političkom razvoju. Taj retardiran pogled na političke neistomišljenike je njihov kroj i tome nema kraja.

Još više ih je sve redom pecnula Maćićka, koja je objavila: „Pokrašće izbore… Gore od Slobe. Bagra je to. Na ulici ima da ih srušimo. NJihovo je da biraju banderu. Toliko da učinimo možemo“. To je taj sporan citat. Problem NJEGA i NJEGOVIH je što se bave nerelevantnim stvarima umesto onim koje su stvarno bitne za Srbiju. Na društvenim mrežama ima mnogo gorih stvari od „zavrat šamara“ i „njihovo je da biraju banderu“, složićemo se. Najgorih stvari ima u tom smeću od novina na čijem se čelu nalazi glavni bot NJEGOVE propagande. Što bi naš narod rekao – psi laju, karavani prolaze. Ko se još normalan okreće takvim stvarima, sem onog ko je zaludan i ko u bistrom potoku uvek očekuje idealan odraz sebe.

Evo da sa ovih stranica priupitamo tog „kralja kupleraja“, kako ga nazva kolega po peru Milojko Pantić, i njegovu dvorsku ludu – Šta bi onom čuvenom rečenicom izgovorenom u najvišem predstavničkom domu jedne države „Ubićemo 100 muslimana…“. A kažete da je to izvučeno iz konteksta. Kakvog crnog konteksta? Koji je to kontekst na svetu koji može da ovako nešto opravda? Mislite da je to satira? Daleko je to od satire, dragi naši gospodari tame, a teško i da je bilo, pa ako je suditi i po vašim moralnim načelima.

Vi sebi dajete za pravo sve, a kada vam se uzvrati, onda pokazujete one najgore znake kukavičluka. Plačete što nema ko da vas zaštiti. Ko tebe da zaštiti, kukavče dezinformerovski? Pa taman da to uradi ijedno novinarko udruženje, teško da bi članove posle imalo. Suza vam suzu stiže zato što Tužilaštvo ne pada na vašu patetiku. Ma, daj pohapsite sve Georgieve i Maćićke na društvenim mrežama i to samo zbog toga što ne misle kao vi. Pohapsite nas sve, a onda se istrebite između sebe, jer su vaši stomaci željni novog plena. Neće biti nahranjen samo protivnicima. Da bi opstao mora stalno da se dopunjuje. E, to bi bilo lepo videti, pa makar i s onog sveta.

Ljudi koji su najodgovorniji za zlu krv na srpskoj političkoj sceni zabrinuti su za stanje na njoj. Ti isti ljudi koji su nas doveli u situaciji da živimo živote poput Bila Mareja u Danu mrmota, sa uvek istim obećanjima, kolonama autobusa, sa Dačićima, Vulinima, Karićima i Krkobabićima, žele da uvedu neki svoj red u kojem nema mesta za nikoga ko ne razmišlja poput njih. Šta će se sa svima vama desiti ako 2. aprila ne budete izabrali svog predsednika? Teško ćete podneti taj bol, garantovano. I ne bojte se. Neće vam faliti dlaka sa glava niti će ijedan šamar zavrat dobiti bilo ko od vas – u pitanju je metafora. Biće dovoljno da vas narod pošalje u političku istoriju potezom olovke. Na drugoj strani je Srbija vredna divljenja, a ne vašeg prezira.