Koliko ćete još puta ubiti Olivera?

Bez trunke normalnosti, odgovornosti ili, ne daj Bože, griže savesti u proteklih sedam godina, truju nas, gaze, siluju nam pamet, besomučno lažu samo sa ciljem da produže njegov opstanak, jer sa njim opstaju i oni.

I ne prezaju ni od čega, nemaju milosti ni prema kome, pa ni prema mrtvima. Odlukom da se nađu sa Srpskom listom – Aleksandar Vučić na istom parčetu papira na predstojećim kosovskim izborima, Građanska inicijativa SPD Olivera Ivanovića ubila ga je možda i podmuklije od onog izvršioca koji mu je šest metaka, sa leđa, „sašio“ u srce. Ova nova Oliverova smrt je monstruoznija od prethodne. Ubila ga je njegova desna ruka, njegova Ksenija Božović.

Prethodno je to učinila i nevenčana supruga, kojoj ime ne želim ni da spomenem, jer je toliko prodala i sebe i Olivera da ne zaslužuje tu vrstu pažnje. Sva ova „post ubistva“ su osmišljena u istom komandnom centru iz kojeg se onda putem Pinka širi seme zla po Srbiji. Udovicu ko mečku Božanu iz studija u studio, samo još u Zadrugu nije ušla, a Ksenija je uveliko na visinskim pripremama.

Jedan čovek je na svoje grudi prigrabio tu veselu udovicu i ovu novu političku kurtizanu. Ta Ksenija je imala čast da radi sa jednim čovekom koji je zbog čvrstog stava, visoko podignute glave i istine sahranjen u Aleji velikana. Ogromna većina nas nije imala takvu šansu u životu. Da li negde u kompjuteru ima Oliverove govore, nastupe u javnosti, intervjue? Ja, na primer, imam intervju koji sam radio sa njim 2. novembra 2017. godine, u kojem je situaciju sa poslednjih izbora u Mitrovici opisao kao ratno stanje.

– Dva puta su mi palili automobil, palili kancelariju, tri i po godine sam bio u zatvoru, mnogi od mojih kandidata su dobili otkaze. Čini se da jedna grupa na vlasti u Beogradu misli da mora da ima ekskluzivitet na temu Kosova. To su i mnogi ranije pokušavali, ali nikada na tako brutalan način. Potreba da imaju kontrolu nad temom podrazumeva da imaju svoje ljude koji neće misliti svojom glavom – rekao je u jednom od poslednjih svojih intervjua.

I sada sa tim glavnim junacima završne srpske tragedije na Kosovu i Metohiji slaviće uspeh na izborima 6. oktobra uveče. Sva usplahirena urlaće u centru Severne Mitrovice – Aco, Srbine. Možda će njoj pripasti čast da okrene broj telefona Prvorođenog, znamo da Marko Đurić važi za opasnog džentlmena. Ima li, na kraju, ta Ksenija rodbinu, prijatelje, ima li u svom telefonu brojeve Oliverovih sinova i žene iz zvaničnog braka, ili se prelaskom na Srpsku listu morala osloboditi i tog tereta?

Svedoci smo nekrofilske opčinjenost Oliverom našeg Prvorođenog, koju verovatno mogu bolje da objasne isti oni psihijatri o kojima je bilo reči na istom ovom mestu pre nedelju dana. NJegova patologija je definitivno nerešiva enigma. Pomislih, samo na trenutak, jer za tako nešto odmah dobijam neopisivi poriv za povraćanjem i prolivom u isto vreme, šta bih ja uradio kada bi bio na njegovom mestu i da mi je došla Ksenija na razgovor o zajedničkom nastupu na kosovskim izborima. Siguran sam da bih je zamolio da tako nešto ne učini, upravo zbog Olivera.

Rekao bih joj da više nikada niko neće da pravi one odvratne predizborne spotove i da će država da pomogne u kampanji GI SPD, koliko može, jer su i oni Srbi. Ne bih joj dao da ponovo ubije Olivera. Ovaj, međutim, jok. Srećan je, ushićen, i on i njegovi. Mazohistički, manično i manijakalno zapišavaju grobove, bez obzira što su žestoko onomad napadali Sergeja Trifunovića zbog citiranja stihova na tu temu. Za razliku od opozicije, oni to i rade.

Nisu li ti učinili i sa Borislavom Pekićem, Danilom Kišom, Zoranom Đinđićem? Pitanje je dokle, kada nastaje taj trenutak kada će reći – ok, dosta je, moramo malo da stanemo. Koliko će još puta ubiti Olivera da bi ostvarili neke ciljeve i dosegli do nekih cifara do kojih nikada niko u novijoj istoriji nije? Bićemo, nažalost, svedoci tog ludila i u budućnosti.

Možda ne znamo ko je ubio Olivera, ali sasvim sigurno znamo ko ga iznova ubija. U Srbiji je i to, nažalost, dozvoljeno. Oliverova porodica je zabranila da se njegovo ime koristi u kampanji. Boli uvo Prvorođenog za to, isto kao što ga je bolelo uvo što je porodica Danila Kiša bila protiv zloupotrebe njegovog imena u Subotici. LJudi bez morala, očigledno, imaju obraz deblji od sanduka u kojem je sahranjen Oliver.

#izVucicemose