Košarka postala fudbal

Možda je malčice težak za puritance i čistunce koji uprkos svemu i dalje imaju poštovanje za državne funkcije i institucije, ali je nažalost tačan.

Posle uništenja fudbalske reprezentacije Srbije koja je na terenu izborila plasman na Svetsko prvenstvo u Rusiji, na red je došla i košarka.

Čovek koji je vratio veru naroda u fudbal Slavoljub Muslin, precrtan je perom olovke u naprednjačkom stručnom štabu i na njegovo mesto je došao neko ko je pre fudbalske reprezentacije svoje zemlje bio tehnički direktor Fudbalskog kluba Radnik iz Bijeljine.

Muslin nije hteo da povede neke igrače na najveću smotru fudbala i tako se direktno zamerio Aleksandru Vučiću, jer bi na taj način bili poremećeni snovi jednog dečaka o tome da zaradi prvi milion na jednom igraču prodajući ga uz malu pomoć prijatelja i najveće svetske pozornice fudbala. Sećate se kako je to prošlo.

E, sada je na red došla i košarka.

Od čuvene rečenice predsednika Olimpijskog komiteta Srbije Božidara Maljkovića da hrvatski sport nema Aleksandra Vučića i da zato nije uspešan kao srpski, preko hvalospeva njegove ćerke tom istom Vučiću da je najveći navijač ženske košarkaške reprezentacije, pa sve do finalne utakmice predolimpijskog turnira u Beogradu, gde su nas Italijani pošteno pregazili, srpski sport klizi ka provaliji.

Sada će i Hrvati bez Vučića i mi sa njim, košarkaški olimpijski turnir gledati tako što ćemo navijati za neke druge nacije.

Klupska košarka je u Srbiji srozana do dna. Vratio se Željko Obradović u Partizan, ali plašim se da će brže, jače i bolje napustiti Srbiju kada bude krenulo mešetarenje.

Izuzev, ako nije doneta politička odluka – A sada malo Partizan, što nije nemoguće.

Aleksandar Vučić je delio navijačima tribine po srpskim stadionima bez obzira ko za koga navija. Tak će da se nastavi, a najbolje bi bilo da sve ostane u krugu jedne porodice, zar ne?

Ako je tačna informacija da je predsednik Košarkaškog saveza Srbije Predrag Danilović zabranio svom prethodniku Draganu Đilasu da uđe u hotel i pozdravi zlatne košarkašice, to mnogo govori o uništavanju srpske košarke.

Sigurno je da ni Danilović, ni Vučić, nisu nijednu svoju zarađenu paru dali za napredak košarke, a Đilas pouzdano jeste, ali njemu nije dozvoljeno da pozdravi košarkašice. Zato je Vučiću uručen dres sa potpisima košarkašica.

Danilović je već odigrao jednu prljavu igru za Vučića. Poručio je tadašnjem treneru košarkaša Partizana Dušanu Vujošević da dok je u klubu, crno-beli neće dobiti nijedan dinar.

Vujošević se posle toga povukao. U međuvremenu, novi trener Partizana je već počeo da odrađuje svoj ugovor koji je dobio tako što je izjavio da se nada da se sa tribina neće čuti politička skandiranja, već samo navijanja za klub. E, tu se dobrano prevario.

Grmeće Partizanove tribine na jesen, ili se možda preterano radujem.

Duboko i iskreno verujem da u Srbiji ne sme da bude nedodirljivih veličina.

Ako sebe svakodnevno izlažemo na desetinama pretnji i uvreda, i ako ćemo zbog toga da „ginemo“, e onda ćemo svakome da kažemo šta zaslužuje. Ti, Predraže Daniloviću, ne zaslužuješ da vodiš Košarkaški savez Srbije. Nisi dostojan toga, jer si najobičniji sluga režima Aleksandra Vučića.

Nisi očuvao reprezentativni duh i kult reprezentacije. Kako je moguće da jedan Dončić sa parketa u Americi uđe u avion i doleti na pripreme slovenačke reprezentacije, pitam Danilovića, Maljkoviće i Vučića. Kako to nije slučaj sa srpskim igračima. Ne ulazim u ispravnost pojedinih odluka, već ih pitam zašto naši igrači nemaju takav odnos kakav ima Dončić prema svom reprezentativnom dresu. Oni su negde zatajili.

Nekada se podrazumevalo da se gine za reprezentativni dres, danas to nije slučaj.

Kult reprezentacije odavno ne postoji u fudbalu, a sada više ni u košarci. Rukomet se polako podiže, verovatno zato što je daleko od oka, a i ne donosi toliko para koliko fudbal i košarka.

Tu je negde i vaterpolo, koji je, priznali mi to ili ne, takođe u padu. Verovatno nikada manju ekipu sportista nećemo poslati na Olimpijske igre, i to je pravi rezultat i učinak toga što mi imamo Aleksandra Vučića, a Hrvati nemaju. Važno je da je on naš najveći navijač i da bismo bez njega propali.

Šta će tek da se desi kada Vučić i zvanično postane trener, ne smem ni da zamislim.

#izVucicemose