Foto: Radenko TopalovićLepo je bilo videti „svemoćnog“ kako se batrga i kako priznaje da je napravio „tehničku grešku“. Samoproglašeni najbolji student prava pokušao je da izmanipuliše svet oko sebe, ali nije uspeo i morao da popusti. Izbori za Beograd će biti 2. juna, a ne kako je sa sladostrašću proteklih dana najavljivao – 28. aprila.
Naprednjaci su se stvarno pripremali za taj 28. april. Uostalom, zapisi iz jedne SNS beležnice koja je slučajno izgubljena u Grockoj govore o tome da su sve planirane predizborne radnje određene sa čvrsto zakucanim pomenutim datumom. Šta se desilo?
Desilo se to da je opozicija konačno poslala jasnu i nedvosmislenu poruku koja se čula i van granica naše zemlje. Taj 28. april je apsolutno neprihvatljiv kao datum i opozicija je jasno stavila do znanja da na tim izborima neće da učestvuje.
Pažnja međunarodne zajednice je i te kako prisutna, i sve je to zajedno dovelo do toga da je Vučić uhvaćen u još jednom pokušaju prevare.
Ovoga puta, na vreme.
Apsolutno je jasno da je Vučić hteo da izgura svoje.
Ovoga puta nije uspeo.
Čak je morao i da prizna da je pogrešio. Tako je izvojevana prva predizborna pobeda.
Morao je da povuče svoje reči. Stranka ga je, naravno, ponovo poslušala, jer ne postoji niko drugi ko može da prelomi i da preseče.
A onda je otišao korak dalje i odložio nastavak konstitutivne sednice Skupštine Srbije. Nisam siguran da je to ustavna mogućnost predsednika Srbije, ali čovek ako jednom dnevno ne prekrši Ustav nad kojim se zakleo, jednostavno nije živ.
Ono što je dobro u svemu tome, jeste da mnogo kalkuliše i da će to, kad-tad, dovesti do preračunavanja.
On je sada odlučio da Ana Brnabić postane predsednica Skupštine.
Frka je, međutim, što onda do izbora nove vlade, premijer u tehničkom mandatu postaje Ivica Dačić.
U Dačića, a to svi znamo, nema neograničeno poverenje iako se lider socijalista iz petnih žila trudi da mu pokaže da je veći katolik od pape.
O Dačiću će morati mnogo da razmišlja narednih dana, jer mora da mu da nešto veliko da bi socijaliste uvukao u svoj pokret. Ako i ovoga puta ne uspe da formira taj pokret, biće to popriličan gaf i zicer za kritiku svakoga ko je politički protivnik aktuelne vlasti.
Sa Beogradom se igrao i govorio o nekakvom legitimitetu, a to mu nije smetalo kada je ukrao pobedu naroda u Ljigu, ili onomad u Zaječaru.
Sada će morati da brani nezakonito funkcionisanje privremenog organa koji upravlja Beogradom. Za taj potez mu ne pada na pamet da se poziva na legitimitet i legalnost. Novi privremeni organ za upravljanje Beogradom bi trebalo da postavi tehnička vlada, ali na osnovu rezultata izbora od 17. decembra.
Taj organ broji pet članova i po slovu zakona, dva člana daje SNS, dva SPN i jedna koalicija „Nada“.
To znači da bi opozicija trebalo da ima većinu za upravljanjem u tom organu.
Naravno da Vučić neće da dozvoli opoziciji da vlada Beogradom, makar i u privremenom organu.
Vadiće se da bi to, da opozicija ima većinu u tom telu, moglo da se desi da je došlo do konstituisanja Skupštine grada. Zato je Aleksandar Šapić držao konferencije ispred Starog dvora da to tog konstituisanja ne dođe.
I sada dolazimo do čuvenog poštovanja volje birača građana Srbije koja je za Vučića „neprikosnovena“.
Ako su birači rekli to što su imali 17. decembra, kako onda i dalje Beogradom može da upravlja Šapić na osnovu izbora 3. aprila 2022. godine?
Pa, tako što se Vučiću može, dok ga neko ne podseti na slovo zakona, kao u slučaju datuma za održavanje beogradskih izbora.
Te sve kombinacije u Vučićevoj glavi dovode do toga da Srbija, evo skoro tri meseca od izbora, i dalje nema ni Skupštinu, ni novu vladu, a ima 129 svojih poslanika, plus SPS, minimum.
Šta mu to još treba da bi odlučio da je normalno da Miloš Vučević, predsednik SNS, bude mandatar za sastav nove vlade.
Ako su ga SNS i SPS obavestili da imaju potrebnu većinu za sastav vlade, ako su i rekli da je mandatar Vučević, čemu onda sva ova drama.
Da neće možda on Dačića ili Vulina za premijera? I sada, sve dovodi pod tešku dramu čije je kraljica upravo on.
U svakoj normalnoj zemlji, dan posle izbora se zna ko će biti premijer. Samo se u Srbiji na to čeka mesecima.
I svi su zamenjivi, sem njega.
Kako to da se on malo ne umori od tolikog posla da bi Srbiji bilo bolje. Svi pokleknu, samo on stoji postojano kano klisurina.
Ono čega on nije svestan to je da su svi zamenljivi i da svi kad tad pokleknu.
#izVucicemose
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
