To što je neka umišljena estradna zvezda podržala predsednika Srbije Aleksandra Vučića nije nikakav problem. Njeno pravo. Mali problem jeste činjenica da Telekom Srbije nema pametniji način da potroši naše pare nego da joj da za novi album, ali i na tako nešto smo navikli decenijama, naročito kada se radi o Vučićevoj iskonskoj potrebi da kupuje ljubav.
Verovatnija od ljubavi je korist, ali to je za neku drugu priču.
Ono gde me je samoproglašena estradna zvezda dotukla jeste činjenica da je svojim zavijanjem i kreštanjem obeležila noć kada je tuga parala nebo nad Kraljevom zbog kraja životnog puta petoro ljudi, od kojih je troje dece.
Najmlađe staro svega godinu dana.
Gospodo naprednjaci, zar je moralo tako da bude?
Malo li je gospođa zaradila ovo leto bez da je prodala ijednu jedinu kartu za svoj nastup. Njene nastupe su, zato, platile lokalne samouprave, iste one koje nemaju deci za udžbenike, užinu, besplatan prevoz…
A, pevala je ovog leta u Požarevcu, Subotici, Rumi, Šapcu, Somboru, Kikindi i u nedelju u Kraljevu. Veselio si se srpski rode, ali i drugi, po trgovima u proseku za 40.000 evra po nastupu.
Ukupno 240.000 evra naših para zato jer i ona voli predsednika!
Neko bi rekao, a što da ne peva u Kraljevu, kada se udes desio van Kraljeva, a porodica je živela u Raškoj.
Možda zato što smo ljudi, što stanemo na čas da se zapitamo dokle više ovakvih nesreća.
Za koncerte ima dana, a biće i para, ali za nečije živote nema. Ljudi, deca su u pitanju. Na 50 kilometara od te silne tragedije, nešto više od 24 sata kasnije, narod se veselio uz neslušljivu muziku.
Za to vreme, neko je u komšiluku spremao tri bela kovčega. Da li smo normalni?
U tom udesu, da stvar bude još gora, učestvovala je i država, tačnije vojska. Za volanom je sedeo, kako kažu nadležni organi, vozač koji je imao 0,2 promila alkohola. Neko bi rekao da je to malo, ali vozači u vojsci ne smeju da budu pod dejstvom alkohola ni po koju cenu.
U takvu Vojsku treba da šaljemo od sledećeg septembra decu.
Zamislite da vam dete vozi trećepozivac od 50 i kusur godina pod „gasom“. Vučiću i Bratislavu Gašiću dati dete u ruke, e to je veliki srpski rulet.
Meni je žao i tog Gašića. On je postao ukleti ministar umesto da se bavi biznisom zašta ga je Bog pogledao.
Počelo je sve sa aferom „helikopter“. Sedmoro ljudi je tada poginulo. On je bio ministar odbrane i nije podneo ostavku.
„Pao“ je nešto kasnije, jer voli novinarke koje lako kleknu. Nemamo predstavu da li je odgovoran za nečiju smrt kao šef BIA i šta se sve dešavalo pod krovom tajne službe.
Svoju nesposobnost je pokazao na konferenciji za štampu prilikom masovnog ubistva u Ribnikaru kada je dozvolio da njegov potčinjeni pokaže spisak za likvidaciju maloletnog ubice i taj dokaz učini javnim.
Na pamet mu nije palo da smeni tog službenika policije, koji sada čeka na unapređenje.
Realno, ministar Gašić ne snosi odgovornost za Ribnikar, ali za ono što se desilo dan kasnije, kada je sumanuti ubica, podstaknut raznim uticajima za koje je svakako odgovorna i ova vlast, pobio devet mladih života u Duboni i Malom Orašju.
Onolika policija i helikopteri nisu uspeli da uhvate ubicu, koji se na kraju sam predao.
Koliko je žalbi i tužbi prosleđeno policiji zbog tog ubice i ništa nije urađeno. Zbog toga, i tih devet žrtava ide na dušu ministra Gašića.
Kao ministar odbrane ima moralnu odgovornost i poslednjih pet žrtava na putu Raška – Kraljevo. On je ministar vojni, ne ja.
A, da sam ja, ne da bih podneo ostavku, nego nema te sile koja bi me sprečila.
Ministar Gašić je telegram saučešće poslao, kako smo obavešteni, tek 24 sata posle udesa kod mesta Ušće.
I ponovo isto pitanje – da li je to normalno.
Sada može, zajedno sa estradnom zvezdom, ruku pod ruku sa vrhovnim komandantom u nove tragedije.
Dokazali su to da mogu, kao onda kada se igrao basket usred tragedije u Ribnikaru.
Zanimljivo je i to da je Vučić vrhovni komandant samo kada se vojska i oružje prikazuju, kada se hvale, a kada nešto sa tog prikaza ubije petoro ljudi, a od toga troje dece, onda niko ne pominje vrhovnog komandanta.
Niko da ga pita kako je moguće da vojno lice pod dejstvom alkohola sedne za volan borbenog vozila.
Nama, na kraju, ostaju samo sramota i stid koji se slivaju niz one koji ih nemaju, i završavaju na nama kako bi negde, ipak, ostao zabeležen trag svog tog nečašća.
#izVucicemose
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.