Krvnik medijske scene

Ne samo zbog toga što sam samostalno ili zajedno sa svojim saborcem Markom Vidojkovićem, primio na desetine najgorih pretnji ubistvom, satiranjem, klanjem…, već zbog činjenice da je na čelu na države Aleksandar Vučić.

Mnogi bi se zapitali zašto i odakle on u ovoj priči. Odgovor je više nego jasan, ili što bi Čale rekla – brutalan. Aleksandar Vučić je bio ministar informisanja u vreme kada je ubijen Slavko Ćuruvija i što je tokom njegovog ministrovanja usvojen najrigidniji Zakon o informisanju po kojem su mediji kažnjavani basnoslovno čak i za zvanične izjave koje su emitovali ili štampali. Vučić je te 1998. godine branio predlog tog zakona.

Poslednja pretnja redakciji Danasa toliko je odvratna da se idealno uklapa u narativ predsednika Srbije i njegovih kamarila spremnih i da ubiju ako treba. Dotle su doveli situaciju da svaka šuša u ovoj zemlji ili dijaspori može da preti ubistvom svakome ko nije ukalupljen u radikalsko-naprednjački kalup.

Da imam razloga da se plašim govori i reakcija predsednika Srbije na monstruoznu pretnju koja je stigla na mejl glodura Danasa Dragoljuba Draže Petrovića.

Elem, Vučić se nada da do realizacije pretnje neće doći. Hohštapleru radikalski, kada moram ovako uvijeno i direktno da se obratim, valjda ćeš prevrnuti zemlju, vodu i nebo da pronađeš koji je debil napisao da će nas zasuti meci.

To bi uradio pravi predsednik, a ne da se nada da neće poubijati novinare, urednike i kolumniste. Mogao je da se i ponada da će autor ove pretnje biti pronađen i uhapšen, a ne da neće sprovesti svoju ideju u delo. Ne mogu da opišem rečima kako se osećam zbog te njegove „podrške“.

Od trenutka kada je došao na vlast, Vučić se na medije ostrvio poput lešinara na lešine. Toliko je u sebi pronašao „demokratskog potencijala“ da je Srbija godinama drugo mišljenje mogla da traži samo na internetu. Verovatno bi i internet stavio pod svoje kandže, ali za sada ne može.

Takav čovek danas pravi državne neprijatelje od novinara, medija i kompanija. Nikada nije izašao iz tog radikalskog šinjela, i danas je vedeta tog poriva da se protivnici nazivaju državnim neprijateljima i stranih plaćenika.

Ne postoji novinar koji mu se nije „podao“ a da ga nije uvredio ili koji nije osetio njegov gnev na svojoj koži. Mediji koje, srećom, ne drži pod kontrolom, pod svakodnevnom su artiljerijom, a United Media i kablovski operater SBB su i zvanično državni neprijatelji.

Svako svoje pojavljivanje u medijima Vučić koristi da građanima Srbije poruči da ne gleda program televizija N1 i Nova S, a onda kao tačku na „i“ pozove sve građane Srbije da pređu na kablovski sistem MTS. Da nije blago umiven naprednjačkim deterdžentom, ne bi se taj libio da baci napalm na SBB i na United Media. Još bi mu u tome svesrdno pomogli i svi oni radikali koji još nisu prešli na naprednjačku stranu.

Aleksandar Vučić je zlo, krvnik srpske medijske scene. Garantovano bi najsrećniji bio kada bi se jednog jutra probudio i video da ne postoje ni Danas, ni N1, ni Nova S, ni Nova.rs, ni Direktno, ni onih nekoliko lokalnih medija koji opstaju kako oni znaju i umeju. Sigurno bi voleo da neki ludak poubija sve novinare i kolumniste koji nisu pod njegovom kontrolom i ne dobijaju tašne, mašne, vaučere i apanaže na Andrićevom vencu. Nema šanse da se ne bi napio od oduševljenja.

Na sreću Srbije, niko od nas, pomenutih u ovoj poslednjoj pretnji, neće odustati, niti posustati. Ako treba, tri puta da ponovim, u ime svih mojih kolega, evo – Nema predaje, nema predaje, nema predaje. Pred kime da se povlačimo?

Pred Vučićem, koji je plakao na beogradskom aerodromu kada je pratio Vojislava Šešelja prilikom odlaska na „službeni put“. Pred onim koji je rekao da poštuje svoju suprugu i da ona može da izađe da se vidi sa drugaricama kada on to dozvoli. Ili pred onim. Ili možda onim koji je rekao da će se kad tad osvetiti Slavku Ćuruviji. Nije stigao, metak i Služba su bili brži.

I šta sada mi da očekujemo od njega sem što se nada. Ništa, apsolutno ništa. Možemo da očekujemo još jače pritisaka i napada, i odgovorno tvrdim – realizaciju neke od pretnji, jer taj neće prstom mrdnuti. I ne treba. Mi smo nezaštićeni i treba tako da ostane.

Ne treba nam policija, na čijem se čelu smenjuju Gašić i Vulin, da nas štiti. Mi ćemo samo da nastavimo da radimo svoj posao u skladu sa načelima naše čestite profesije koji niko, pa bio to i Aleksandar Vučić, ne može da uništi.

#izVucicemose

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.