Ljudi, šta čekamo?

Budale na vlasti i struka koja im se klanja, drže nas poput miševa zamorčića u kavezu ne bi li nas, tobože, spasili od najsmešnijeg virusa u istoriji čovečanstva.

Za to vreme svi oni se slobodno šetaju po Srbiji nastavljajući najprljaviju političku kampanju u novijoj istoriji.

Prvo su utamničili penzionere. Onda su im glavni krivci bili „gastarbajteri“, kaže Prvorođeni njih 400.000. Zar iole zdravomisleći čovek ijednog trenutka može da pomisli da je toliko ljudi došlo u svoju Srbiju?

Taj broj nije moguć čak ako je u njega uračunato i to da, na primer, ljudi iz Mačve svakodnevno prelaze granicu sa BiH ne bi li kupili gorivo kod Bijeljine koje je i do 50 dinara jeftinije nego u Srbiji. Posle „stranaca“ na red su došli kućni ljubimci, ni krivi ni dužni.

Vlast koja može da funkcioniše jedino ako ima neprijatelje morala je da nastavi i da ih dalje traži. I naravno, na kraju su najveći neprijatelji postali novinari.

Svi novinari u Srbiji, kompletna profesija, postala je žrtva jednog čoveka bez obraza i skrupula. Njemu svesrdno u tome pomažu dva oblika ljudskog života koji egzistiraju samo zahvaljujući neograničenom sramu koji poseduju.

Oni su sada glavni jurišnici Prvorođenog. Jedan glumi Nikolu Teslu i velikog humanitarca, a drugi je po odvratnosti bljuvotina koje prosipa po onima koji se drznu da nešto kažu protiv njegovog gazde gori od konjske balege. Kod prvog na televiziji gostuje kompletna menažerija, teška artiljerija režima, od ranog jutra do mraka, a drugi lično daje nemerljiv doprinos napadajući ljude kojima nije dorastao.

I obojici su ciljevi novinari. Proglašavaju nas tajkunskim novinarima, a pri tom u Srbiji ne postoje eklatantniji primeri tajkuna od njih dvojice. Vređaju, kleveću, udaraju ispod pojasa kao da sutra ne postoji. Ne postoji ta granica koju nisu sposobni da pređu i ne postoji „ausvajs“ koji im nije dostupan za tako nešto.

A mi ćutimo i trpimo. Tešimo se da će ovo proći. Neće ako nešto ne preduzmemo. Cena nesposobnosti Prvorođenog i njegovih satrapa koju plaćamo je ogromna. Nemamo prava više da ćutimo. Tešimo se time da je pred nama poslednji vikend u policijskom času i da nemamo više prznika tokom kojih bismo bili utamničeni na 24 sata.

Jedina smo zemlja u Evropi sa ovakvim rigoroznim merama, a rezultati naše borbe sa korona virusom nisu tako dobri. Kada i takvo pitanje postavimo „struci“, onda dobijemo odgovor da drugi lažu. Kako li su nama ulili povererenje, pa da njima verujemo?

Počeli smo, konačno, da lupamo u šerpe i da pokazujemo kreativnost. Ako komšije Ace Lukasa mogu da izađu ispred zgrade i da u danima kada nam broj umrlih na dnevnom nivou ne pada đuskaju na njegovu teletabis muziku, zašto i mi ne bismo izašli ispred svojih zgrada i zasvirali svoju muziku?

Moramo da shvatimo da je Prvorođeni najobičnija lažljiva kukavica. Jak je i hrabar samo kada je sam sebi gost, okružen svojim kreaturama, i suočen sa pitanjima koje sam sebi postavi.

Čim se na trenutak nađe u drugačijoj situaciji, sikće poput slepog miša koji je sateran u ćošak iz kojeg mu nema spasa. Nemamo pravo više da trpimo sve ovo. Kakva struka, kakva nauka. Hoćemo da dišemo i da šetamo.

U trenucima kada nas i dalje zatvaraju, otvaraju teretane u zatvorenom prostoru. Pa, da li je to normalno? Zar virusu nije prijatnije da nas napadne u zatvorenom prostoru nego na otvorenom? Kada je opozicija tražila da se penzionerima omogući da šetaju, optuženi su da priželjkuju italijanski scenario, a sada može. Posle kritika iz Evropske unije i parlament može da zaseda. Sve može, ali narod mora i dalje da bude u kavezu da se ne bi pobunio.

E, pa dragi prijatelji, došlo je vreme za pobunu. Nas ima mnogo više nego njih i vreme je da se to pokaže. Sve su učinili da nam ubiju volju. Utamničili su nas, lagali, obmanjivali, zloupotrebili, šta sve nisu učinili ne bi li otupeli našu spremnost da se izborimo za one vrednosti za koje su se mnogi narodi odavno izborili. Nema više opravdanja i čekanja.

Sada je potrebno da im kažemo ko smo i šta smo. Pa, neka hapse i neka trpaju u zatvore. Nema više pristajanja na to da nas najgori vode i određuju sudbinu, trenutak je da sudbinu uzmemo u svoje ruke i pokažemo da nas ima i da nas niko u 21. veku ne može držati u toru. Nismo ovce. Nismo najgori narod u Evropi. Samo imamo najgoru vlast. Vreme je da se stavi tačka.

#izVucicemose