Foto: Radenko TopalovićKada je u prošlu sredu u DLZ Nebojša Simeunović Sabljar, frontmen benda Dža ili Bu, rekao doslovce da predsednik „nema empatiju čak ni za mrtvu decu iz Ribnikara“, malo sam se štrecnuo. Marko i ja umemo da naš rukovodeći kadar nazivamo svakakvim imenima, ali kada to uradi neko od naših gostiju, e onda shvatimo svu težinu i ispravnost takvih reči.
Mi smo zemlja u kojoj gospodar života u njoj, naš supermen, spajdermen i akvamen u jednom, nema kohones da stane pred porodice nastradale dece u „Ribnikaru“, njihovog čuvara Dragana i u okolini Mladenovca, nego sam samcijat, sa očišćenim parametrom od 300 metara u prečniku, stane pred ta stratišta najstrašnijih masovnih zločina u mirnodopskoj istoriji u Srbiji.
Pre neki dan je primio, između ostalih, i Veljka Ražnatovića, a roditelje, braću i sestre, bake i deke pobijene dece i dalje ne sme u oči da pogleda. Zašto? Čega se stidi?
Nije bilo ni Gordane Uzelac pored njega sa sve kamerom i mikrofonom da ga i u tom trenutku upita da prokomentariše pisanje nekog „tajkunskog medija“ ili komentar nekog od „ideologa opozicije“. Ni nove ministarke za brigu o deci i porodici nije bilo.
Za svoje prvo ministarsko pojavljivanje u javnosti izabrala je onu bruku i sramotu u Grockoj direktno prenošenu na Pinku.
Sam samcijat. Jedna slamka među vihorove, sirak tužni bez nigde nikoga… Beše sa njim, istine radi, i subotu i novi premijer Miloš Vučević.
Verovatno bi bilo nekog video-zapisa sa tih tužnih mesta da mu Suzi nije zapalila na holidej, a niko od preostalih sedam članova njenog, a njegovog, PR tima nema tako mirnu ruku poput nje.
Da ne beše jedne „tetkice“ u „Ribnikaru“, ne bi imao ko da posvedoči da je se upisao u knjigu žalosti u toj školi.
Ali je zato na svoju listu za Beograd na sedmo mesto stavio oca jednog od ubijenih mladića iz okoline Mladenovca.
U čemu je problem sa tim čovekom? U pitanju je odgovornost. Od nje beži kao đavo od krsta.
Zna dobro da je debelo, da ne napišem šta, uradio pre tačno godinu dana. Kukavice i pokvarenjaci se brane – sistem nije zakazao, hrabri i odgovorni se bore da poprave stanje.
Da je tog dana proglašeno vanredni stanje, Srbija bi stala, deca i Malog Orašja i Dubone bi danas bila živa, a svi mi bismo dobro razmislili gde smo i dokle smo stigli. Mogao je barem svom prijatelju da kaže da prekine rijaliti na televiziji.
To se, međutim nije desilo.
Ta škola je nastavila sa radom nedelju dana kasnije, a država je učinila sve da celu priču, uključujući i žrtve, stavi pod tepih.
Sva odgovornost je na njima, a ne na nekoj višoj sili.
Ceo Glavni odbor SNS suze roni kada neko nesto napiše ili kaže za dete Danila, a za svu tu decu ni reč nisu rekli.
Bivši gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić je čak hteo i tugu tom istom gradu da ukrade, pa je sveće zapalio ispred kancelarije gde je radio.
Čega se to uplašio naš Oskar? Gneva roditelja? Nemaju oni to više u sebi.
Oni danas žive od ljubavi prema svojoj mrtvoj i živoj deci.
Njima nisu potrebni memorijalni centri. Imaju oni 18 grobova. A neko se, eto, i mrtve dece plaši, bezvredne kukavice.
U saopštenju koje nam je predsednik države prosledio u subotu, stoji da država neće da dozvoli da zločin u Malom Orašju i Duboni ostane bez kazne.
Džaba mu je ta priča.
Država je taj zločin dozvolila.
Omogućila ga je tako što je dan posle „Ribnikara“ dozvolila da se život nastavi bez vanrednig stanja i bez dana žalosti zarad jedne košarkaške utakmice.
Bilo je važnije odigrati tu utakmicu nego provesti taj dan u crnini i tišini.
A zločin u Duboni i Malom Orašju se desio i zato što je vlast okretala glavu od problema koji su meštani imali od ubice i njegove porodice.
Bilo je bitnije zaštiti nekog bednika sa epoletama na košulji i njegovog sina koji je moždane vijuge naprezao upijajući rijaliti na Pinku.
Srbiji nije potreban ni EXPO, ni nacionalni stadion, ni Beograd na vodi. Potreban joj je mir i sistem koji ima red i zakon.
Potrebno joj je poštovanje i sećanje na sve nevine žrtve jednog rijaliti vremena koje je stvarano uporedo sa novom vlašću od 2012. godine.
Najpotrebniji joj je normalan i hrabar predsednik koji će imati snage i petlje da izađe pred roditelje i zajedno sa njima da upali sveće, a ne da se krije u cik zore bez igde ikoga i glumi saosećajnost.
Ako je i od njega, vala je dosta.
#izVucicemose
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
