Makrone, ne dolazi u Srbiju!

Šalu na stranu, predsednik ove naša jadne i napaćene države ugostiće za koji dan predsednika Francuske, a samo neki dan ranije je rekao da su neki ljudi došli na ideju da njega, Vučića, ubiju.

Verujem da je Francuska ozbiljna zemlja i da je upoznata sa ovom ozbiljnom pretnjom, ali još više verujem našem predsedniku koji nikada reč nije slagao da neki ljudi hoće da ga ubiju.

Kako u takvoj atmosferi realizovati ovako značajnu posetu, složićete se, nije jednostavno. Ostaće nejasno kako je, uostalom, Vučiću palo na pamet da organizuje dolazak Makrona u Srbiju, i da onda govori o tome da neko hoće da ga ubije.

Ko to normalan radi? Da li je iole malo razmišljao o tome?

Apsolutno je u pravu Marinika Tepić kada je postavila ovo pitanje.

Ponoviću ko zna koji put, u državi u kojoj su pre samo 21 godinu ubili premijera, niko nema pravo da se igra sa pričom o ubistvu bilo kojeg državnika.

Vučić je stvarno prevazišao sebe i stalnim ponavljanjem – atentat, atentat, atentat, nadmašio je i onog dečaka koji trči po selu i viče – ide vuk, ide vuk, ide vuk.

Ono što je slično sa tom Ezopovom pričom je da u njegovoj priči nadrljale ovce, a u našem slučaju uvek nadrlja narod. Što je i normalno, jer dok ima ovaca, biće i stradanja.

Pogledajte samo šta sve baljezga Ana Brnabić i biće nam svima jasno da je narod taj koji će podeljen, pomamljen, u jednom trenutku ozbiljno da nadrlja.

I u sred ove Vučućeve mantre, mi sada treba da se tresemo zbog dolaska Makrona.

Predsednik Francuske treba da ostane u Parizu i da ne ide u nekošeno.

Da li je do predsednika Makrona došlo to da je u Srbiji nekome palo na pamet da ubije njegovog kolegu, predsednika Srbije.

I to ne bilo kome, već Draganu Šolaku, a verovatno i Draganu Đilasu kako sumnja Vučić. Naravno da je samo dan- dva kasnije, Vučić zakukao kako nikoga on nije pomenuo.

Tu su, međutim, njegovi trbuhozborci, koji svakodnevno šire taj spisak.

Ostaće zapisano u analima srpske političke gluposti, da je ta Brnabić pustila video uradak od tri minuta u kojem je pokušala da ispadne pametna, a samo je sebe dodatno zakopala u sopstvenom glibu poltronstva i poslušnosti, tako što je mnoge od nas optužila da hoćemo da ubijemo njenog šefa.

Poštovani predsednik Makron mora da bude svestan i da dolazi u zemlju u koju su ušle milijarde, ili čak stotine milijardi evra, kako to reče jedna iz plejade pinkovskih analitičarki iz jutarnjih programa, sa ciljem da sruše našeg voljenog predsednika.

I to nije rekla Brnabić, već opet Vučić. Šta će u sred tog haosa predsednik Makron, niko ne zna. Nije taj litijum baš toliko vredan.

Dobila je Francuska od Srbije aerodrom, gradiće metro, prodaće nam „rafale“, a izradiće nam i te leteće automobile za EXPO 27. Sve to može i mejlom, nema potrebe da sebe dovodi u neprijatnu situaciju dolaskom u Srbiju.

Verovatno i Makron dobija na dnevnom nivou pretnje, ali za sve ove godine nismo nijednom čuli da on o tome govori.

Normalni ljudi se time ne bave. Postoje službe, ali naša služba je podružnica ruskih službi, a one egzistiraju samo ako nekome padne na pamet da ubije predsednika i ako treba ocinkariti nekog Putinovog protivnika i isporučiti ga Moskvi.

Kako nazvati nekoga ko sažaljenjem traži naklonost? Koju dijagnozu staviti na njegov fajl kada kukanjem o sebi samom moli za pažnju?

Šta reći za čoveka koji 13. godinu priča o tome da neko hoće da ga ubije, a niko ga ne zarezuje ni dva posto?

Nekoliko puta je čak pominjao i samoubistvo. Sećamo se onog nesrećnog lustera.

Srećom po sve nas, Francuska je ozbiljna država i sve te Vučićeve „ide vuk priče“, dobro znaju da se radi o najobičnijim nebulozama sa kojima Vučić želi da izazove sažaljenje naroda i da tom istom narodu nijednog trenutka ne padne na pamet da mu okrene leđa, naročito ne sada kada Srbiju treba uništiti do kraja i pretvoriti je u rudarsku koloniju.

Zdrav razum nam govori da nešto pod hitno mora da se preduzme dok sve nije otišlo tamo gde ne treba. Ostalo nam je zrno nade da će barem taj sistematski pregled da da neki rezultat, ali kada znamo ko nam je ministar zdravlja, jasno je da ni od „ta posla nema ništa“.

#izVucicemose

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa