Mortadela na haubi

Zahvaljujući jednoj haubi, predsedniku, paradajzu i četvrt hlebu, sada je sasvim jasno da je u pitanju – italijanska salama. Dodao bih, veoma ukusna.

Mnogobrojno članstvo SNS sada može da se nada da će predsednik Srbije da im ubuduće obezbedi mortadelu umesto naviknute podriguše, jer ako se predsednik ne razlikuje od običnog sveta, nema razloga da on jede mortadelu, a oni nešto drugo. A videćemo veoma brzo da li će se to desiti, jer je prevoz stranačkog kadra iz mesta A u mesto B ponovo postala primarna delatnost Srpske napredne stranke.

Realno, ne ide da predsednik države jede podrigušu, i još na haubi, i na sve to da slika i okači na Instagram. Nije da nije mogao da časti društvo sa haube i nekom šunkom ili pršutom, ali zna predsednik da tako nešto nije dostupno svim njegovom biračima. Zato se odlučio za srednje rešenje – mortadelu. Doduše, šunka i pršuta su domaći proizvodi što se za mortadelu baš i ne može reći. Imamo dva domaća proizvođača koji rade mortadelu, ali daleko je to od one prave izvorne mortadele koja se topi u ustima. Mada za potrebe slikanja, sve je dozvoljeno.

Šteta što se nisi slikali i dok su ždrali, sigurno su bili gladni. Predsednik ne stigne da spava, a kamoli da jede. Taman dođe kao zamena za ždranje u onoj Zadruzi. Lepo svima. I onima koji jedu i onima koji ih gledaju. Višemesečnim gledanjem tog jedenja, dobar deo tih birača ubedi sebe da nisu gladni. Nahrane se gledajući druge kako jedu. Tako, između ostalog, funkcioniše SNS mašinerija.

Šta nas uostalom boli uvo šta i kako predsednik jede. Jedino ako se ne radi o nekom naprednjačkom izazovu, pa se nadmeću između sebe. Iskreno, Vučić im je svima dao domaći zadatak, jer mortadela na haubi je mnogo atraktivnija od graška Vesićeve majke i kupusa žene koja je rodila onog preletačevića gabarita većeg i od mog.

Tu bi već morala da se uključi psihijatrija, ali sa marketinške strane, jasna je Vučićeva intencija – dokazati narodu da je predsednik jedan od njih. Jede gde stigne i šta stigne. Ne luksuzira se. To što pije vino od 5.000 dolara u Njujorku o trošku građana, to je drugi padež. I nije on jadan kriv što u fundusu Predsedništva nema jeftinih komada obuće i odeće, već onih najskupljih kojih se on gadi, ali eto, mora da nosi šta mu se da. Glupo je da nam se predsednik prikazuje svetu kao nekada kada je bio radikal u odevnim predmetima Prvog maja iz Pirota.

Sve je ovo veliko mazanje očiju građanima Srbije od kojoj mnogi jedva sklapaju kraj sa krajem. Kada pogledamo cene u maloprodaji, ta mortadela deluje nedostupna mnogima. Gorivo i meso je odavno postalo luksuz, a primera radi, paradajz se odavno prodaje za više od jednog evra i to i sred sezone.

Ne možemo ni taj paradajz da zaboravimo. Mnogo je sreće i para doneo mnogima u vlasti ovo povrće. Naročito onaj iz Jovanjice. A, i fenomenalno ide, istine radi, uz mortadelu.

Ćevape je pokušao da nam ogadi, sada i mortadelu. Ova salama je stvarno, barem za moje ukuse, visokosofisticirana hrana koja ima određen senzibilitet koji nikako nije za haubu automobila. Ali, našem predsedniku se sve može, pa i da ogadi nešto tako dobro.

Da sam ambasador Italije u Srbiji, uputio bih protestnu notu zbog ovog skrnavljenja mortadele. Organizovao bih prijem za građane na kojem bi prikazao razne vrste mortadele i pokazao kako se i uz šta konzumira. Pokušao bih da umanjim štetu koju je svojom željom za pažnjom izazvao predsednik Srbije. Interesovanje građana Srbije za mortadelom je sigurno poraslo u onom delu u kojem se bezgranično podržava predsednik. Tu je, međutim, slaba vajda, najviše zbog cene.

I dok narednih dana čekamo da se pojavi nešto novo na naprednjačkom meniju, valja se zamisliti i zapitati kako to da nijednom drugom predsedniku nije palo na pamet da kači slike svog ždranja po društvenim mrežama. I stvarno, zašto to ne rade drugi predsednici? Teško je odgonetnuti taj poriv našeg predsednika. Za rejting je sve dozvoljeno. Nema neprijatne stvari. Postoji samo benefit koji je bitan, makar to bila i mortadela na haubi. I da, naravno, paradajz.

#izVucicemose