Možemo li to?

Bojkot u Srbiji nema smisla, jer nema šanse da to bude jedinstvena odluka kompletne opozicije. Najgore od svega, kada je bojkot u pitanju, bila je situacija u kojoj smo mesecima šetali po Srbiji i tražili slobodne i fer uslove za demokratske izbore. Moj sapatnik Marko Vidojković i ja smo obišli blizu 30 gradova u Srbiji i govorili na tim protestima i zahtevali slobodnu i demokratsku Srbiju. Nismo je dobili.

Dobili smo, na kraju, izbore na kojima je učestvovao deo opozicije sa katastrofalnim rezultatom, kao i kompletnu i apsolutnu vlast SNS u celoj Srbiji. Ono što je najgore, izašli smo svi na prve naredne izbore, a da se izborni uslovi nisu promenili bi za jotu, što kaže naš narod.

Kao šlag na tortu, došao je stav opozicije da nam Vučić nikada nece dati fer i poštene izbore i da od te borbe treba da odustanemo.

Sada imamo jasnu situaciju u kojoj Vučić sprovodi svoju agendu i uz redovne lokalne izbore uvaljuje narodu i vanredne parlamentarne izbore koje je najavio još onomad kada je oročio i treći mandat Ane Brnabić. I to nekako pada baš u vreme redovnih lokalnih i pokrajinskih izbora. Ponoviću, pristajanjem na vanredne parlamentarne izborem prihvatamo Vučićevu agendu koja za cilj ima njegov večni opstanak na vlasti.

Opozicija je pokrenula proteste “Srbija protiv nasilja” posle masovnih ubistava u “Ribnikaru” i Mladenovcu. Zahteve koje je postavila pred državu su u vezi sa onim što se desilo u ta dva zločina. Vučić je, međutim, odmah iskoristio tu situaciju da ponudi izbore, a jedinstven odgovor koji je dobio od te iste opozicije bio je – prvo ispuni zahteve, pa onda da pričamo o izborima. Šta se to u međuvremenu promenilo. Jednom i ta reč mora da postene delo!

Ako smo poklekli u protestu Jedan od pet miliona, sada ne smemo. Jednom moramo da održimo reč po bilo koji cenu. Jedan od pet miliona je nastao kao reakcija na prebijanje Borka Stefanovića u Kruševcu, a “Srbija protiv nasilja” ima mnogo veći amanet. Ubijeno je 18 života, uglavnom mladih i to u sistemu koji nije zakazao. Svako ko izađe na te proteste širom Srbije mora da tih 18 života nosi sa sobom na ulice. Zbog njih niko nema prava da odustane.

Poslednji sam koji će da udari po opoziciji i da ih kritikuje. Problem je što opozicija nije zaslužila ovakav blanko stav. I zato imam potrebu da kažem sledeće. Zahtevi su morali da budu oročeni. Nama je u nekoliko navrata u poručeno da će svašta nešto desiti ako do “petka ne budu ispunjeni”. Ništa se nije desilo. Neispunjenjem, ti zahtevi su odavno trebalo da budu svedeni na jedan jedini, i o tome je govorio u Skupštini Srbije Aleksandar Jovanović Ćuta. Ni to se nije desilo.

Nalazimo se nekoliko dana pred početak nove školske godine koji nije smeo da se dogodi, a desiće se, iako država nije ništa uradila da bi se roditelji osećali sigurnije kada pošalju decu u školu. Dovoljno je reći da je ministarka obrazovanja do pre neki dan bila na odmoru. Umorila se žena, vredno je radila.

I samo da svi budemo svesni činjenice kako vlast i njeni satrapi gledaju na te tragedije u zahteve opozicije – 1. septembra ne počinje samo nova školska godina, već i nova Zadruga. Smeju nam se u lice, a mi činimo šta?

Opozicija u Srbiji mora da bude mnogo hrabrija i odlučnija. Mora da zna šta hoće. Dosta je bilo skrivanja. Lideri opozicije su dužni da se pojave na bini kao što su to nekada radili Zoran Đinđić, Vesna Pešić i Vuk Drašković. Ko neće za govornicu, ne mora, ali niko iz opozicije nema čega da se stidi i ima obavezu da stane pred građane i kaže šta i kako dalje.

Da se vratimo na početak priče o izborima u datoj reči. Izbori imaju smisla, pa čak i parlamentarni, jedino u slučaju da se protest “Srbija protiv nasilja” pretvori u opštenarodni front. Da bi se to desilo, u tom frontu treba da bude mesta za sve koji u protestima učestvuju, jer su oni opštenarodni, a ne vlasništvo parlamentarnih stranaka. Pri tom ne mislim na one sa desnog spektra kojima je Vučić uvek bio miliji od ostatka opozicije. U tom slučaju, vredi razmisliti o izborima, ali tek kada vlast krene da ispunjava zahteve.

Do tada protesti moraju da postanu masovne demonstracije sa jasnom porukom Vučiću da njegove igre sa Zadrugama, stadionima i izborima neće moći da prođu. Možemo li to?

#izVucicemose

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.