Napad trudnice na državu

Prevazišao je Vučić sebe. Svim trudnicama u Srbiji je ostavio porodilišta koja su sigurno u sličnom stanju kao i kazamati u koje su poslati ekološki aktivisti.

Razlika je verovatno samo u tome što ministarka Milica nije obezbedili nijedan ventilator za zatvore.

Uostalom, to joj i nije posao, mada joj nije posao bio ni da se ventilatorima bori protiv toplotnog talasa.

Kada bolje razmislim, šta je uopšte njen posao? O, tome, ipak, nekom drugim prilikom.

Nije sporno da je Zorana Crnojević aktivistkinja, ali je sporno to što zbog trudnoće mesecima nije u tim vodama, ni aktivno ni pasivno.

Ako je nešto i napisala na društvenim mrežama, zar je to razlog za privođenje i maltretiranje?

Bez obzira na to što je policajcima rekla da je u petom mesecu trudnoće, momci u plavom su rekli da moraju da je privedu i da će razgovor u stanici da traje svega desetak minuta.

O kakvim se profesionalcima radi, dovoljno govori podatak da je saslušanje trajalo – četiri sata.

Eto, kakva nam je država kada u trudnici vidi protivnika.
Zorana je samo jedna od nekoliko desetina aktivista koji su u proteklih nekoliko dana privedeni na razgovor, a neki su i uhapšeni.

Vučić je sve ovo vreme izbegavao situacije u kojima bi hapsio svoje političke protivnike i na taj način od njih pravio žrtve režima. Šta mu se sada desilo?

Čini mi se da je pravi razlog strah, i to obostrani. On se po prvi put uplašio, jer je Rio Tinto i rudarenje litijumom prva tema koja je ušla i u njegovo biračko telo. Ne govorim o onim mučenicima koji će za sendvič i vodu, sa njegovim imenom na ustima skočiti i u bunar ako se to od njih bude tražilo. Pričam o običnom svetu koji nije toliko ostrašćen, ali eto glasa za njega.

Mnogo je to naroda na ulici, ima i njegovih. Sem protesta u Boru, gde se skupio mizeran broj ljudi, svi drugi protesti u srpskim gradovima i opštinama su bili najmasovniji od 5. oktobra.

U Koceljevi, primera radi, kažu da se narod nije okupio na ulici od 1945. godine, neračunajući Sajam zimnice koji se organizuje svakog septembra.

Nešto je morao da uradi. I uradio je. Svoj strah je pretočio u strah drugih i svakodnevnim pritiscima, saslušavanjima i privođenjima doveo do toga da planiranih blokada po čitavoj Srbiji, 40 dana posle Vidovdana, neće biti. Strah se uvukao i među organizatore protesta.

U jednom trenutku je neko čak rekao da ovo ne treba da budu protesti protiv Vučića, već isključivo protiv rudarenja litijumom.

Nema veze što je upravo Vučić glavni protagonista tog projekta. Predsednik države se pretvorio u PR menadžera Rio Tinta.

Samo da se ne dira Vučić.

Ne može tako, braćo i sestre. Zna se ko je kriv i ko nas je doveo ovde gde smo.

Ni Rusi, ni Amerikanci, ni Evropljani, ni Kinezi, a Boga mi ni opozicija. Lično, glavom i bradom – Vučić.

Predsednik Srbije vas privodi i saslušava. Ne mislite valjda da to rade Ivica Dačić ili onaj Vladimir Orlić, šef BIA.

Zašto nema protesta što su vaši aktivisti više proveli vremena na razgovorima u policiji i BIA, nego na protestima?

Zar to što je privedena Zorana u petom mesecu trudnoće nije razlog da se blokira stanica policije?

Jednom je jedan trener, kojeg ne volim mnogo da pominjem, jer je deo tog zločinačkog udruženja, rekao da je u sportu najveći strah od pobede.

Možda smo se svi mi malo uplašili od te pobede.

Sećam se Vidovdana u Loznici. Kako je samo oduševljeno prihvaćena ideja o blokada ako za 40 dana ne bude usvojen zakon o zabrani istraživanja i eksploatisanja litijuma na teritoriji cele Srbije.

Rok je prošao pre desetak dana. Sećam se i mnogo proruskih i antievropskih poruka toga dana u Loznici.

Pade mi na pamet da se nisu možda ti naši dobri i dragi Rusi umešali u celu priču i malo spustili loptu.

Pri tom, uopšte ne mislim na Zlatka Kokanovića koji je verovatno jedan od najiskrenijih u borbi protiv litijuma u Srbiji.
Vučić je krenuo u bustovanje samog sebe.

Bili smo svedoci onog cirkusa u Malom Zvorniku. Ko zna šta nam još sprema.

Razvodnjava priču, otupljuje oštricu protesta, uteruje strah u kosti.

Ne preza ni od čega, a šta mi radimo?

#izVucicemose

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa