Prošla je još jedna nedelja u kojoj nam je naš predsednik priredio mnogo bogougodnosti i servirao svoje postojanje kao nešto najsvetije što postoji na svetu. Da Srbija nema njega, niko živ od državnika nas ne bi posetio, plus se čuo telefonom i sa Vladimirom Putinom.
A, onda su usledila gostovanja na nacionalnim frekvencijama, i to, možete zamisliti, samo dva – na RTS i na Prvoj. Na Pinku su se već upalile crvene lampice zbog zaobilaženja ove medijske kuće. Prvi ešalon podguznih analitičara odmah je krenulo na unapred dogovorenu turneju po televizijama ne prestajući da govore o bitnosti našeg predsednika.
U tu veličinu sigurno spada i to što je uspeo da ubedi neke svoje prijatelje da ga prime, i da on primi njih, kako ne bi morao da bude primljen kod pomenutog Putina u kazančetu Kazanja. Ta „primanja“ će ostati zabeležena u fazonu – ja tebi vojvodo, a ti meni serdare, samo da ne odem kod Putina. Tzv., gužva u šesnaestercu.
Na veliku žalost svih tih ešalona nečestitosti, jedan incident je bacio senku na prošlu nedelju. Predsednik tvrdi da mu je neko od snimatelja, tokom zajedničke konferencije za štampu sa predsednicom EK Ursulom for de Lajen dobacio da neće kopati, a njemu je puklo pred očima i u svom izlivu besa nas obavestio da vaspitava troje dece, a četvrto izdržava.
Predsednik je neposredno pre incidenta pričao o tome kako je pobeđivao na svim izborima upravo sa pričom o tome da je Srbija na evropskom putu, ali ga je snimatelj podsetio da je tokom izbornih kampanja govoreno i o tome da se neće kopati litijum.
Naš predsednik je nekada mnogo voleo dijalog, raspravu, pa i upadice. U međuvremenu je postao „šef“, a zna se kako se sa šefom razgovara. U to se uverio i naš kolega Zoran Stanojević koji je pomislio da sme da mu postavi neka pitanja.
Već 13. godinu naš predsednik nas uči šta smemo da pitamo, a šta ne smemo, ako ne želimo da nas uvredi i omalovaži. Saznali smo i da naš predsednik do sada nije čuo nijednog stručnjaka da se izjasnio protiv kopanja litijuma, odnosno da su se svi stručnjaci izjasnili za rudarenje u Jadru.
Kao šlag na tortu, došlo je gostovanje u još jednom jutarnjem programu u kojem nas je obavestio da država daje na desetine miliona evra privatnim televizijama kako bi i snimatelji primili plate. Svoju državničku visinu je pokazao isticanjem preduslova koje novi izvestilac za Srbiju Evropskog parlamenta Tonino Picula mora da ispuni kako bi se kvalifikovao za susret sa njim.
Malo je, ponovo navijao za Trampa, divio se veličini Putina, Batu Gašića pomenuo nije, ali jeste Ružića i SPS, i to veoma loše. Zato je sebe ishvalio kako to zajedničkim snagama ne bi uradili Ana Brnabić, Aleksandar Vulin i pola autobusa naprednjaka na putu za Vršac. Tačku na svoj nastup stavio je tako što nas je podsetio da on nikada nije rekao da Dragan Đilas ukrao 619 milio.
Na sve to, upravo je SSP zatražila da Đilas gostuje na RTS. Od kada je postao „šef“, nijedan jedini opozicionar u Srbiji nije zavredio pažnju i bio gost RTS u nekoj tet-a-tet emisiji, tipa jedan na jedan u formi intervjua. Nikako da razumem te urednika sa RTS kojima 13 godina nije palo na pamet da pozovu u goste nekoga za koga se milion miliona puta čulo da je ukrao od građana 619 miliona evra, ko je ništa manje puta oklevetan sa istog mesta za najgore stvari.
Znam zašto ga nema u našem podcastu Dobar, loš, zao. Neće da dođe, ali ne mogu da kažem zašto, jer će ispasti da objavljujem privatnu prepisku sa njim. Odavno nismo, što bi Informer rekao – omiljene Đilasove pudlice. Snažno se, međutim, zalažem da bude gost na RTS i da ima priliku da odgovori na sva prozivanja, laži i uvrede kojima je godina izložen.
Ne znam koji put ću podsetiti na činjenicu da je u vreme „žutih“, kako to vole da kažu napredni Srbi, bio takav medijski mrak da je osnivačku Skupštinu SNS 2008. godine direktno prenosila televizija B92 na svom info kanalu. Zamislite da 2024. godine bilo koji kanal, bilo koje privatne televizije sa nacionalnom frekvencijom izvesti sa neke konferencije za štampu bilo koje opozicione stranke.
Bila je ovo samo jedna od nedelja sa našim predsednikom u kojoj je bilo svega i svačega. Ono što je zanimljivo pomenuti na kraju, jeste i skrivena poruka koju je poslao gradonačelniku Beograda fotografijom kako kupuje kokice, Biće tu svašta nešto.
#izVucicemose
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.