Nemamo prava da ćutimo

Sa njom zaspim, ona me i probudi. Mislim o tome da dam sebi, svima vama, ali i njemu, malo oduška i da jedno dva, tri meseca ne napišem ni reč o njemu. Da nijednu njegovu glupost ne zabeležim u redovima koje besomučno pravim kuckajući po već izmučenoj tastaturi.

Znam da je to gotovo nemoguće iz više razloga. Prvi je taj što nikako da nas ostavi na miru, da nas malo poštedi sebe, barem na neko kratko vreme. Prvorođeni nikako da shvati da nam je svima potreban mali predah. Nama od njega, ali i njemu od njega samog. U tom svom razmišljanju, zamislio sam i situaciju u kojoj mi njega prestajemo da komentarišemo i dajemo mu prostora i vremena da neke stvari privede kraju. Pre svega pregovore o Kosovu i Metohiji, a onda i zahteve građa sa srpskih ulica. Brzo se vratim u realnost i znam da je to toliko nerealno, taman toliko koliko verujem da je moguće situacija u kojoj će zbog odgovornosti i blamaže u Ukrajini Mladen Krstajić da podnese ostavku na mesto selektora, posla koji ionako ne obavlja on.

Najveći problem koji imamo sa Prvorođenim je taj što nam je on oduzeo slobodu. Ko to ne shvata, taj je već uveliko pod dejstvom opasnog nervnog otrova koji je stvoren u SNS laboratoriji i koji se raširio po Srbiji putem megafona ove nakaradne vlasti. Mi jednostavno nismo slobodni! Nismo slobodni da govorimo, nismo slobodni da mislimo, nismo slobodni da radimo kako mislimo da treba da radimo.

Svi zavisimo od volje jednog čoveka koji nema milosti i empatije prema svojima, a kamoli prema onima koji ne pristaju na njegov način razmišljanja. A nije da nas nema. Statistički gledano, ovu vlast mnogo više građana ne podržava nego što glasa za nju. Oko 25 odsto ukupnog biračkog tela poput stada ovaca ide za svojim pastirom. Šta je sa ostalih 75 odsto? Dobar deo njih nikada nije ni glasalo, a sve je više onih koji neće da glasaju, jer su prerazmaženi čak i za ovu stvarnost u kojoj živimo.

Postoje neke analize koje govore o tome da je svega deset do 15 odsto veće izlaznosti na izbore dovoljno da u velikoj meri zaprži čorbu Prvorođenom. Ti ljudi koji bi učinili dodatni napor u svom životu tako što bi izašli na neke predstojeće izbore, u ogromnoj meri bi promenili stanje na tabeli.

Ti ljudi, a i mnogi sada već postojeći beli listići, nisu zadovoljni ponudom na političkom tržištu. Usađeno im je u glavu da su svi isti, da ne žele da sjaše Kurta da bi nas ponovo zajahao Murta, itd. Svako ko se pojavi, ili pravilnije rečeno aktivira, na političkoj sceni u Srbiji, bude najpre proglašen za Murtu, a onda maksimalno kriminalizovan. Svako ko i najmanje zamiriše na pretnju, doživi neviđenu medijsku torturu. Potpisujem da niko od njih ne bi ni „Đ“ od Đilasa spomenuo kada bi bivši gradonačelnik Beograd odlučio da se povuče iz politike. Tako je bilo i sa Bojanom Pajtićem i Sašom Jankovićem.

Moje skromno mišljenje je da nisu svi isti, a ako ćemo pošteno o Kurti i Murti, više je Murti u SNS i oko njega, nego što je sa ove strane političkog spektra. ‘Ajmo malo da vidimo ko su te Murte. Prvo, radi se o kompletnoj garnituri radikalsko-naprednjačkog ešalona. Prvorođeni, Maja Gojković, Jorgovanka Tabaković su samo neki od tih Murti. Šef kabineta Prvorođenog je jedan od najuticajnijih Murti, Ivica Kojić, koji je bio Kurta kod Mlađana Dinkića. Zorana Mihajlović je od istog soja. Zar nisu Murte i oni koji su bili Kurte u ono vreme poput Verana Matića, Marka Blagojevića, Nenada LJ. Stefanovića, Dragana Bujoševića, Nebojše Krstića, Jelene Trivan… Izvinjavam se ako sam preskočio neku Murtu.

Zbog svega navedenog, verujem da nemamo pravo da ćutimo. Došli smo u situaciju kada se borimo za ono malo svežeg, nekontaminiranog vazduha, kada više nemamo pravo da ćutimo. Ostali smo bez svega za šta smo se borili. Da li se iko još seća kako su nam teške borbe bile sa onim zlom iz devedesetih, da bismo sada olako digli ruke od svega? Zašto niko od tih ljudi koji traži nove ljude ne uđe u ring, ne zavrne rukave i krene u borbu?

Jednom sam rekao da opozicija mora pažljivo da sluša svoj narod, jer niti ona ima drugi narod, niti mi imamo drugu opoziciju. Niko, međutim, nema pravo ni da se krije iz građana i da očekuje da se neko drugi izbori za njih i njihovo pravo. Ili ćemo se česno izboriti, ili ćemo nečasno pognuti glavu i svoju sudbinu predati u ruke čoveku koji će nas konačno dotući.

#izVucicemose