Nešto je i do nas

Kozmetičke promene koje su prijatno iznenadile predstavnike koalicija NADA, čiji je predsednički kandidat Miloš Jovanović već započeo svoju kampanju, dovoljne su taman toliko koliko da ti sateliti opravdaju svoje učešće na izborima.

Šta neko ko nije ni primirisao smenjenom izbornom cenzusu očekuje na predsedničkim izborima, sem da kapne neka kinta, nije mi jasno, ali ok, njihova odluka, ili možda nekoga drugog.

Od evroparlamentaraca, definitivno, nema neke vajde. Opšta mesta i to je to. Nema tog višeg cilja koji bi bilo kog iskreno opozicionog političara nateralo da potpiše taj dokument.

Ako ste se borili za otvaranje Javnog servisa, razdvajanje izbora, kontrolu izbornog procesa, sprečavanje funkcionerske kampanje, kako uopšte bilo ko od predstavnika bojkot opozicije može da razmišlja o izlasku na predstojeće glasanje?

Dakle, šta sa ponuđenim papirima Beograda i Brisela i šta sa izlaskom na izbore? Lako je reći, ‘ajmo ponovo u bojkot. Bojkot je doneo određene rezultate.

Najveći među njima je svakako taj što Srbija nikada nije imala „bolji Parlament“ kako to reče aktuelna ministarka Gordana Čomić.

Zašto bi Vučić išao na parlamentarne izbore i smanjivao sebi broj mandata ako bojkot nije doneo neke rezultate. S druge strane, opozicione partije koje su bojkotovale su na izdisaju.

Najviše finansijski, jer su neizlaskom na izbore sebe lišile redovne državne apanaže koja bi bila zadovoljavajuća za koliko-toliko funkcionisanje rada u Srbiji. I ovo treba imati u vidu, svakako.

A onda na red dolazi pitanje – kako. Verovatno i najteže pitanje u ovom trenutku, a ovoga puta konkretno o beogradskim izborima.

Pre nego što bilo šta pomenemo, važno je da znamo da Vučić, kakav je, neće dozvoliti gubitak Beograda ni po koju cenu.

Toliko je u problemu da kojim slučajem ne ide na predsedničke izbore, verovatno bi se kandidovao za gradonačelnika.

Još je važnije znati da Vučić ne može da dobije beogradske izbore, jer samo može da se desi da ih opozicija izgubi. Zato treba biti pametan i raditi.

Beograd je mnogo problematičan za kampanju. Približno isti broj birača živi u gradu i van njega. Što bi rekao jedan od političara, mora da se rade dve kampanje. Čini mi se da ovoga puta to i nije toliko bitno koliko je – kandidat.

Opozicija mora da pronađe onog pravog, da stane iza njega, čvrsto i odlučno. Taj neko mora da bude nov, neiskvaren, spreman za fajt i udarce ispod pojasa. Sve to znamo.

Verujem da čak ne bi bilo mnogo ni bitno, ni važno da li bi ga podržali svi iz opozicije ili samo jedan njen deo. Zašto? Zato što taj vagon koji ne bude bio zakačen za tu lokomotivu, doživeće sudbinu Vuka Draškovića iz 2000. godine. Možda sam naivan i grešim, ali sam u to ubeđen.

Mnogo bi lakše bilo da je jedan o zahteva opozicije bio da se gradonačelnik bira neposredno i nikada mi neće biti jasno zašto to nije bio jedan od najprečih zahteva za predstojeće izbore.

I onda dolazimo do pitanja jedinstvenog izlaska. Možda postoji matematika koja govori drugačije, ali pre svega Draganu Đilasu i Vuku Jeremiću treba da bude jasno da sami sa nekim svojim listama neće moći da urade ništa.

Siguran sam da i oni to znaju, pametni su i iskusni. Boško Obradović ima priliku da se vrati na stazu stare slave posle priznanja da je pogrešio.

Ako sam nešto shvatio sve ove godine, to je da je najteža stvar u politici priznati grešku i izviniti se. On je to uradio iako je bio ljut, tako su mi preneli, zbog teksta „Boško, čuvaj se“.

Političari u Srbiji posle 30 i kusur godina višestranačja moraju da shvate da im je sujeta najveći neprijatelj i da zbog nje pati narod. Ako nisi spreman da prihvatiš činjenice i da veruješ samo glavoklimačima, u velikom si problemu.

Najslabija karika u ovoj priči o beogradskim izborima je, po mom skromnom mišljenju, koalicija okupljena oko Ne davimo Beograd, Akcije Nebojše Zelenovića i Aleksandra Jovanovića Ćute.

Njihova isključivost može sve zajedno da nas košta mnogo toga. Koliko za sada vidimo, sujete su ogromne, ali moraju da shvate ono napred rečeno.

Ako kandidat za gradonačelnika Srbije bude „Nikola Tesla“, a njihov Dobrica Veselinović, ostaće na marginama kao što su bili i na izborima 2018.

Na kraju, sigurno je da sve ovo nije nemoguće, kao i da svi slično mislimo. Ovo je možda trenutak kada svi zajedno treba da se presaberemo i da konačno pametno odlučimo, jer nešto je i do nas. To nam svima, od sveg srca, želim.

#izVucicemose