Od Čaleta do Čaleta

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Koliko je sve.i jednostavno i tačno rečeno….

2. Bravo Neso

3. Nenade,
   Toliko ste dobar tekst napisali da imate moje veliko BRAVO.
   Samo tako nastavite.

   1. Hvala!

4. Imas pravo,iz vila se izlazi sa nogama napred.Nije daleko od toga.Ovaj narod nece jos dugo trpeti ovoliki kriminal i bezzakonje.Posle zime dolazi prolece,a tada ce se gledamo.

5. Ha, ha, Kulačine, još jedna Moša Picoustog. I dalje ne znamo sastav “Vlade“, a toliko smo znatiželjni…

6. Gospodine Kulacin, pridruzujem se svima koji pohvalise, na ovaj nacin, Vasem sagledavanju stanja u nasoj nestvarnoj (samo kod nas) stvarnosti, jer ste opisali, sto bi starinski ljudi rekli – zemsku cud, narav i pre svega poslusnost, sto je, u jednu ruku (ali samo u jednu) i ispravno, jer se rukovodi starinskim obicajima, da mora da se slusa glava „porodice“.

   Vec sam se svojim pisanijem javio medju prvima, ali su odgovorni iz ovog, po meni, zaista demokratskog, nikako, kako ga drugi ocenjuju, demokriticnog lista, bili u pravu, sto nisu prikazali moje malenkosti komentar, jer sam ne primereno pristupio objasnjavanju istinama koje smo kao osnovci (u onim, davno i daleko prohujalim vremenima) iskazivali bez ikakvih poslednjih namera, vec po onoj narodnoj – sto na um to na drum.

   Obzirom na to da sam covek iz naroda, od naroda, sa narodom i za narod, tako sam i naucen da prenosim sadasnjim i buducim generacijama sve ono sto se , i kako se, pricalo medju narodom, a u narodu.

   Nezgodno je da se covek u mojim godinama izrazava ne primereno, ali ako hocete da ispricate dozivljaj, dogadjaj ili price saljivih sadrzaja, sto bi rekli ogoljeno, ili u punom znacenju, a da bi slusalac ili citalac shvatio pravo znacenje, morate pricu predstaviti u originalu, inace nije interesantno preskakanje ili dodavanje, bolje reci, nametanje svojih „sposobnosti“ ka humoru, a da umesto smejanja slusaoci pocnu da placu.

   Vec sam pisao o pomami ondasnjih „pismena“ po zidovima prostorija u koje se moralo ici iz nuznih potreba, pa su se tako i zvale te prostorije, posebno namenjene samo za to, i sem pomenutih „pismena“ nista drugo, nije bilo interesantno.

   To su radili i nemirni, sto bi danas rekli superaktivni ucenici. Ne iz razloga dokazivanja „pismenosti“ vec zbog viska energije.
   Desilo se da su ispisivane samo pojedinacne, ali slikovite reci, koje su oznacavale pojedine delove tela kod suprotnih polova, tako se desilo, da je uciteljica, znajuci da ce ih posetiti inspektor, otisla u poljsku prostoriju ( a tada su takve samo i postojale) da izbrise zvrljotinu djaka na zidu iste, koja je oznacavala intimni deo zenskih osoba. Bas tada je usao u razred inspektor koji je obilazio skole,upitao djeke gde im je uciteljica, oni nauceni da govore istinu odgovorili su da je u pomenutoj prostoriji da obrise …

   Naravno da nije primereno da se zarazavam – oprostite – izrazavam ne primereno.

   Na kraju, u ovim smutnim vremenima kada se izgubilo sve ono sto je nekada predstavljalo ponos, moral i ako hocete ljudskost, a nemoral i svake vrste perverzije i razvrata, postalo ponos u ovim degenerisanim vremenima, pitam se sta bi deca pisala i objasnjavala sta je sta i ko je kog roda?

   Mozda i ovo, moje malenkosti,pisanije nije primereno savremenoj i demokratskoj danasnjici, ali sam postao cinik na danasnje betonske dzungle, priklanjajuci se zdravoj, punoj nadahnuca, buducoj sumskoj civilizaciji, koja nas ceka da joj se vratimo.