Ima li nade za nas, mnogi se pitaju, a mnogi tu nadu vide 2022. godine. Bio sam među prvima koji su razmišljali o tome.
Ta 2022. godina je, takoreći, tu pred nama, a tada nas očekuju dva veoma važna izborna ciklusa – predsednički i lokalni beogradski.
I nije nemoguće da se na njima nešto desi.
Moj entuzijazam, moram priznati, malo je splasnuo, jer sam duboko zabrinut stanjem u srpskoj opoziciji.
Čini se da se ponašamo veoma neodgovorno i klinački, a da pri tom sve što uradimo ide direktno, ili indirektno, na ruku Prvorođenom.
Zašto?
Pa, zato što sve pretvara u svoje političke poene i nastavlja da gazi i melje nesmanjenom žestinom. I tako već, evo, devetu godinu.
Prvo što me je spustilo na zemlju, jeste činjenica da opozicija nije ništa uradila dan posle tog famoznog 21. juna, sem što je prestao da postoji Savez za Srbiju koji je bio, po mom skromnom mišljenju, uspešan projekat koji, za divno čudo, nije u prvi plan izbacio uobičajne svađe i trzavice koje su pratile srpski opozicioni pokret još od devedesetih godina prošlog veka.
Evo javno, sa ovog mesta pitam sve opozicione partije u Srbiji koliko su novih odbora formirali od tada do danas, ili još bolje, koliko su novih ljudi uključili u svoj rad.
Druga stvar koja mi je malo zasmetala, jeste to da su se svi okrenuli izborima 2022. godine, a da niko više nije spomenuo izborne neuslove zbog kojih je dobar deo građana, namerno ne kažem opozicije, bojkotovao glasanje 21. juna.
Vlast je tog dana doživela dvostruki poraz, bez obzira koliko to pretenciozno zvučalo.
Izašlo je mnogo manje ljudi, i samim tim, brutalna izborna krađa morala je da bude veća i uočljivija, a najveći pozitivan rezultat izbora je konačan izborni skor po kojem su, i pored smanjenja cenzusa, samo tri liste uspele da se dokopaju parlamenta.
Problem je što ništa nije urađeno da bi se to kapitalizovalo.
Kako ćemo na izbore 2022. godine?
Da li je sada trenutak da se izvrši pritisak na vlast, uz pomoć Evropske unije koja sve glasnije šalje poruke da situacija u Srbiji nije dobra?
Ili ćemo izaći na izbore za predsednika Srbije i na beogradske lokalne, bez obzira na te iste uslove?
Ovo su samo neka od pitanja.
A jedno koje je takođe više nego aktuelno tiče se eventualnog protivkandidata Prvorođenom.
Ko može i treba da buda taj, ili ta, ko će se suprotstaviti najvećem uzurpatoru srpske države u novijoj istoriji?
I tu možda grešimo.
Glavni pravac razmišljanja treba da bude ne ko se čini kao mogući najbolji protivkandidat opozicionim partijama, već potencijalnim opozicionim biračima, kojih u Srbiji ima mnogo više od glasača Prvorođenog.
Njih treba pitati i konsultovati.
Predsednički izbori su taj trenutak oko koga ćemo se lomiti.
Ako ne prelomimo kako treba, Prvorođeni dobija novih pet godina mandata, a on bi trajao do 2027. godine. Sada udahnite svi i zamislite sebe gde ste i šta ste, pod Prvorođenim, 2027. godine.
Ovaj monstruozan podatak treba da nam bude svima u glavi, ako želimo da uradimo pravu stvar.
Vučić, za razliku od nas, već razmišlja, a možda, pokazaće za koji dana valjda, i radi.
Zna da mu je Vesić jedan od najvernijih i najkorisnijih budala, ali žrtvovaće ga i „skloniti“ iz Beograda ako nanjuši da će da izgubi beogradske izbore zbog njega.
Videćemo da li će ga staviti da bude ministar, ili možda ono što bi mu najviše priličilo – zamenik ministra.
I ne samo to, pošto nam predstoji, kad tad, promena Ustava, Prvorođenog ništa ne košta da, ako isto tako nanjuši da bi taj jedan kandidat mogao da ga uvede u drugi krug predsedničkih izbora, vrati izbor predsednika države u parlament.
Tako se biraju predsednici Nemačke, Italije, Grčke… Šta ćemo onda?
Opozicija možda nije ni svesna da je lopta u njenom dvorištu.
On nje sve zavisi.
Više ništa ne zavisi od njega. Ako mogu i sa ovoga mesta da apelujem na opoziciju da se trgne, da izađe iz Beograda.
Napravite sastanak u Topoli, Ljigu, Vlasotincu, neka vide ljudi da ste živi, zdravi, od krvi i mesa, da ste ljudi, a ne čudovišta kakvim vas Prvorođeni pravi od prvog dana svoje vladavine.
Pričajte sa njima.
Otkažite sve što imate u Beogradu i krenite iz unutrašnjosti da biste u „prestonicu“ jednog dana ušetali kao pobednici.
Dolazi hladnije vreme, kupite duboke gumene čizme i raštrkajte se po Srbiji.
Srbija nije Vesić u Beogradu. Srbija je u blatu. I nema više trulih kompromisa.
Idite u jednu, ili više kolona, ali krenite.
Zna se ko je opozicija ovoj vlasti ko nije.
To ste valjda i sami ukapirali. Zasucite rukave, kupite čizme i krenite na žaleći da u toj borbi ostanete i bez političke karijere.
#izVucicemose
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
