Bila jednom jedna zemlja kojom je gvozdenom šapom vladao zao vuk. Taj je radio šta je hteo, kako je hteo i koliko je hteo. Narod je toliko bio preplašen da nije ni pomišljao da mu se ikako suprotstavi, jer su kazne bile teške.
Svoj pohod na tu jadnu i namučenu zemlju, vuk je započeo tako što je uništio prasićima kuću i pojeo Crvenkapinu baku.
Tako je svima stavio do znanja da mu ništa nije bilo sveto zarad opstanka na vlasti. Reda radi je za svoje podanike organizovao trke na kojima je godinama pobeđivao sa ubedljivom prednošću, ubeđujući podanike da je najjači, najspremniji, najbolji.
Te trke su mu davale snagu i autoritet.
Verovao je da ga narod obožava dok mu je klicao. Na tim trkama bi učestvovao tako što bi na stazu izlazio u skupocenim trenerkama, patikama i najbržim i najsnažnijim crnim kočijama.
Svi drugi koji bi se našli na toj stazi, mogli su da trče jedino ako bi pristali da na bosim nogama nose bukagije i da budu barem polovinu trase u zaostatku za njim na samom startu.
Narod je za takve trke bio primoran da bude sateran u takozvane torove odakle je morao da, kako zna i ume, često i da trči umesto vuka, pomogne svom vladaru da pobedi.
Ne samo da pobedi, već – ubedljivo da pobedi.
Vuk je bio samozaljubljen u sebe, i nikoga drugog nije voleo.
Čini se da je najmanje voleo one koji su mu bili verni, a verni su mu bili zato što su ga se plašili i zato što ih je držao u šaci zbog njihovih slabosti.
Stalno ih je kinjio. Pored njega, posebno se isticala zla veštica koja je često delila narodu otrovane jabuke sa ciljem da prespavaju svaku priliku kada je trebalo biti budan.
Bilo je i onih koji su uspeli da se odupru tom spavanju i budni čekali svaku priliku da se suprotstave vuku.
Nije im bilo lako. Vuk i zla veštica su im često nudili svakojake darove.
Kod nekoga bi uspevali, kod nekoga nisu, ali su i tim podelama uspešno vladali. Darovi su bili više nego vredni, toliki da su čak i jednog ćurana, koji je hteo vuka da uhapsi, uspeli da preobrate u svog podanika.
Bilo je i onih koji su i dalje pokušavali da se odupru svim izazovima.
Strašno ih je bolelo to što okolni svet nije mnogo mario za njihovu borbu.
Podržavali su vuka zato što im se zavetovao da će da ih verno služi, što je i radio.
U takvom svetu, oni koji su se borili protiv vuka imali su sužen izbor – ili da izađu na te trke, ili da svoj revolt prema vuku pokažu tako što se neće pojaviti na startu.
Jednoga dana su konačno shvatili da moraju da budu jedinstveni i da, koliko god da im je to primamljivo, moraju da se odreknu darova sa dvora.
Dugo je trebalo da se to desi i nije bilo lako. Na kraju su uspeli, svi.
I Tri praseta, i Crvenkapa, čak i Pepljuga, Uspavana lepotica, Ivica i Marica, pa čak i zla maćeha sa svojim ćerkama koje nikako nisu uspele da se udaju za vukove najbliže saradnike.
Svi su stali pod jedan barjak i odlučili da se suprotstave vuku.
Zašto su tako odlučili? Jednostavno više nisu mogli da trpe zulum.
Pokušali su da ne učestvuju na tim trkama, ali uvek je bilo onih koji su spremni da izdaju i da se pojave na startu.
Vuk je to dobro znao da iskoristi i iz tih trka izlazio kao pobednik, još jači, moćniji i bezobzirniji. Zato su ovoga puta uspeli da donesu jedinstvenu odluku.
Bili su spremni da rezultat bude i drugačiji, da se ne izađe na tu trku, ali ovoga puta su se odupreli i uspeli da se dogovore. Čak su se pojavili i neki drugi trkači.
Na kraju je svanuo divan dan, drugi u šestom mesecu godine. Vuk se iznenadio, ako ne i zaprepastio kada je video startnu listu.
Mnogo više naroda se okupilo van njegovih torova i bilo je spremno da učini sve da ovoga puta izgubi.
Početak trke je obeležila nesnošljiva buka od koje se i vuk uplašio i ukopao u zemlju. Ostali trkači su dobili takav vetar u leđa da su pokidali one bukagije i krenuli u trku života, spremi ako treba i život da polože na toj stazi.
Vuk se uplašio i pokušao još jednom prevarom da pobedi, ali ujedinjeni narod mu to nije dozvolio.
Čak su i podanici iz torova izašli na stazu da pozdrave nove pobednike. Pokušao je i ćuran da im se pridruži, ali ga niko nije hteo.
Vuk je podvio rep i morao da prizna poraz. Napustila ga je i zla veštica, a onda je njegova moć počela da se topi. Više nije bilo nameštenih trka.
Zemlja je stala na noge i dugo, dugo, živela u sreći i izobilju.
#izVucicemose
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.