Pinkova princeza Vulin

Ostavite komentar


  1. Sve shvatam što piše gosim Kulačin i slažem se s’njim , ali mi nije jasno otkud mu ovako jak želudac kad može da gleda „Pink“. Dobro , možda mora zbog svoje profesije jer , kako bi pisao ovakve članke , a i ja ne bih im’o pojma šta se izvaljivalo , pardon … izjavljivalo na „Pinku“ , da me on ne obavesti . Ipak , svaka mu čast što može da se bavi ovim poslom . Ja ne bih mogao . Mnogo je lepše čuvanje ovaca . U mom selu kažu: „Nije svačije da se ukaki pored puta“.

  2. Bravo za G; Nenada! Profesionalno sroceno zlo, u kome smo se Svi nasli. Mi nismo Narod, samo prvi u regionu, vec i u EU a medju prvima u Svetu po izdrzljivosti, zla, koje nam nanose neki prvorodjeni sa pajtosima. Molim se za Narode Srbije ali ne u Crkvi pajtos irineja vec Njegovo Preosvestenstvo Gospodina Artemija.

  3. Cestitke za nadimak koji ste dali Vulinu. Bolje od Princeza ne moze. Samo bih ipak zatrazila pravdu za prave princeze.

  4. Yulin je prava renesansna licnost, mogao bi biti bilo sta s obzirom na bogatstvo alotropskih modifikacija u kojima se pojavljuje, ali po meni , najvise bi mu leglo ministarstvo zdravlja. Korona protiv njega ne bi imala sanse…

  5. A mene sokira apatija ljudi da se mrdnu iz zabokrecine. Cudno je i to da ovaj tako dobro napisan tekst nema komentar. To znaci da su ljudi otupeli na pricu, pametne reci u njima ne izazivaju divljenje. Quo vadis Domine?

  6. Šestog oktobra nije promenjen sistem, jer je bilo važnijeg posla. Pravljeni su krizni štabovi za preuzimanje firmi i državnih ustanova. A posle toga sistem je morao da bude u službi novih gazda pa je promena odložena.

  7. Osim primedbe o 6. oktobru, koji svi pominju da bi sve rešio, saglasan sam sam ostalim tekstom u potpunosti.

  8. Da li cu doživeti (a u sedmoj deceniji sam) da ova….. ne znam kako da ih nazovem, gamad na vlasti ode na doživotnu i da naša deca nastave normalno da žive, da im ne padne na pamet da kupuju diplome nego da uče i žive od svog znanja… Ali to je vec utopija

  9. Gospo’n Kulacine, nisam nesto kadar da Vas ispratim u ovoj javno ispisanoj kolumni o vojskovodji, tajnovidcu, koji se, kada je trebalo, u mladjanim godinama da sluzi soldatesku, pravdajuci se slabovidoscu, odlozio skroz na skroz, da ne bi, ne po radi sebe, vec da ne bi uzaludno habao vojnicku odecu, obucu, a posebno obojke, umesto carapa.
    Zato ga treba razumeti, jer se vidi po njegovom ponasanju da je stedljiv covek.
    Uostalom, nije li toliko postao stedljiv da nije trosio ni mesecna primanja, vec je dobijao finansijsku pomoc od, vec na daleko cuvene, tetke iz Kanade.
    Nije mi jasno zasto ga toliko napadaju zbog nekog tricavog, od nekoliko desetina ( ni pune, u mnozini, stotine) kvadratiranog stana.
    Znaci, tu ne moze niko da mu prigovori, jer je naucen od malena da stedi. Moja malenkost bi mu tepala, u tom duhu, kao stedimlija.

    E e e, a kad se setim kako sam sluzio pravu vojsku, punih osamnajest meseci – po najvecim vrucinama sa cizmama i punom ratnom opremom, kopajuci rovove, kako bi nas staresine naucile kako da se odbranimo od, ne daj boze, nekog ne dozvoljenog upada stranih zavojevaca; a zimi polugolisavi po cici zimi izvodili, na zborno mesto, vezbe za sticanje kondicije i cvrstine tela i duha.

    A onda je bilo upotrebe, na vojnim vezbama, prvo lazne municije, da bi se preslo na bojevu: Gadjanje iz pusaka, automata, puskomitraljeza u lezem stavu i u pokretu i bacanje bombi.
    Bilo je i potpuno ne razumljivih upotreba vezbi, kao kopanje rupa vise od pola metra, asovcicima, da bi se u njih uglavljivele bandere, a onda smo morali da puzimo uz njih do samog vrha; sa penjalicama i bez njih.
    Sve se radilo kako bi vojnik bio u dobroj kondiciji.

    Naravno, ne treba zaboraviti i sportske aktivnosti, narocito subotom i nedeljom i takmicenje izmedju garnizona u svim vrstama sportova.

    U onim vremenima se govorilo, ko nije sluzio vojsku taj nije bio spreman za zenidbu, sto ce reci, da se tako postaje COVEK.
    A bogme, to su uvazavale i ondasnje devojke, jer se nisu rado udavale za one koji nisu sluzili vojsku.

    Ipak, toliko su se promenila vremena da se vise ne vodi racuna o tim, nekada, teskim a opet lepim uspomenama.
    Onda se nije moglo ni zamisliti da neko bude obican vojnik da bi komandovao bilo kome, a ne jos da postane, kao civil, komandant vojske.

    Ipak, postoji izuzetak, makar to bio samo jedan slucaj u svetu, poput naseg znalca vojnih vestina, naucenih za vreme najkrace provedenog vremena u maskirnoj, lepo ispeglanoj unifomi, makar da se slika sa njom, da mu ostane za uspomenu i dugo secanje.
    Ma, sto ce njemu ostati u takvom secanju, nego su na to prinudjeni i vojne staresine, po naredjenju, ne njega, vec, od Vas prozvanog, Prvorodjenog.

    Sto bi rekli nasi pravi, ponosni seljaci: Kakav domacin takva i kuca.
    A nasa kuca je gradjena od krova, bez temelja, pa nije ni cudo sto se uvukao strah u ljude, da nam se potpuno ne urusi svakog momenta, jer je pocelo prihvatanjem demokratije na nas nacin, u kojoj se ne zna, kao u punom bircuzu, pijanih musterija, da se ne zna ko pije a ko placa.

    Zapravo, piju oni kojima je dozvoljeno baskarenje a placa, ojadjeni i smeteni narod.

  10. Gospodine Nenade, pratim Vase kolumne dugo. Apsolutno sve istinito pisete. Nazalost, bojim se da nema tako veliki broj ljudi da te reci cuje. Pogledajte ljude oko sebe, svi gledaju svoja posla, stariji kako da prezive, mladi kako da se zabave , a najstariji hoce li im stici koja “povisica” penzije ili mozda vreca krompira. Apsolutno je nemoguce tu zombiranu masu pokrenuti bez jednog jakog coveka i iole normalne opozicije. Trenutno stanje, bojim se ostace jos duuuuugo ovakvo, ali se stice utisak da mi to i volimo i hocemo i uzivamo u tome…
    Molim objavite komentar!

  11. Poštovani gospidine Kulačin,
    Čestitam , odličan tekst. Inače , nisam baš neki dobar poznavatelj Srbije : ni države , ni društva.Odnedavno , silom prilika ( točnije neprilika) čitam sve i svašta ,pa tako i portale iz okruženja. Vaše kolumne su pravo osvježenje u gomili smeća.
    A ovaj lik , Vulin : to je doista nešto posebno. Takvo odsustvo pristojnosti , takav bezobrazluk , tako nedostojan odnos spram funkcije koju obnaša , takva bahatost, takvo odsustvo empatije, tako ponižavajući odnos spram svojih sugradjana ,….. pa to se malo gdje može naći.
    Iskrena sućut Vama i svim poštenim i mislećim ljudima u Srbiji. Držite se. Proći će i on i Vučić ko i svaka nepogoda!

  12. Vulinu nije stalo do ministarske fotelje jer se šuška da se sprema veliko iznenađenje za premijersko mesto.

  13. Prvorođeni je takav genije da na svim važnim funkcijama može da bude bilo ko. Ipak staviti Marka Đurića za abasadora ili Yulina za minstra vojnog ili Vesića za gradonačelnika, pardon pomoćnika gradonačelnika ili Zorana Babića za direktora Koridora Srbije ili Batu Santosa direktora BIA nadmašio je imperatora Kaligulu kada je za senatora postavio konja! Uloga svih tih spodoba je jedina da nas zasmejavaju za veliku platu kako bi nam vreme što brže prošlo. Stoga bi bio najveći uspeh Prvorođenog kada bi Marijanu Rističeviću ili Kristijanu Goluboviću dao neko Ministarsko mesto.

Ostavite komentar


Dijalog

Naslovna strana

Naslovna strana za 25. novembar 2024.
Galerija

Pretplati se i postani deo Kluba čitalaca Danasa

Klub čitalaca Danasa je zajednica pretplatnika na dnevni list Danas kojima je, pored ekskluzivnog pristupa novinama u PDF formatu veče pre nego što se štampano izdanje nađe na trafikama, dostupna i celokupna arhiva lista onlajn. Članska kartica obezbeđuje i preko 50 popusta naših partnera, kao i pozivnice za naše događaje i akcije.

Igor Brakus, radijski voditelj

Kao što sam naziv kaže, ako danas ne saznamo ono što se dogodilo danas, već sutra će biti kasno.