Pipanje vašarske pevačice

Zar je moguće da smo došli dotle da ON brani jednog Marijana Rističevića?

Eto, desilo se i to. Čoveka koji je naciji poznatiji po pipanju grudi šatorske i vašarske pevačice nego po bilo kojem drugom dostignuću u životu, brani premijer države koji teži da od Srbije napravi normalnu državu. Teško da to može na ovaj način, ali dobro. U Srbiji koja će za dve godine da stigne, ma šta stigne, prestigne Ameriku i Kinu u IT sektoru, moguće je i to.

Jako je važno istaći da je srećna okolnost da ne patimo svi u Srbiji od Alchajmera. Srećom, pa stenografske beleške niko ne može da uništi i obriše. A u nekim stenografskim zapisima je zabeleženo i sledeće.

– On je prohodao s dva meseca, toliko je ružan da ga ni majka nije htela držati – rekao je Aleksandar Vučić o tom istom Rističeviću prilikom jednog skupštinskog zasedanja na Dan zaljubljenih, odnosno na Svetog Trifuna, davne 2001. godine.

Da ne spominjemo reči aktuelnog predsednika Srbije Tomislava Nikolića, takođe istog dana: „O Rističevića ne vredi ni sablju okrvaviti“. E, tako su o Rističeviću govorila dva srpska vladara, državnika, od kojih jedan danas brani nejakog Rističevića, a predsednica parlamenta pusti i pokoju suzu. Ruku na srce, na tom istom zasedanju Rističević je imao ludu ideju da sve radikale, zajedno sa današnjim predsednikom premijerom, treba zatvoriti u koncentracioni logor. I eto, danas su svi oni zajedno, a mi kao da smo postali deo tog Rističevićevog logora.

Za napredne građane Srbije sasvim je u redu to što je Rističević spomenuo bolesno dete kolege iz suparničkog tabora. To je za njih normalno, istina, kao što reče vojvoda napredne pisane reči u svom komentaru u svojim novinama koje se „Informer“ zovu. To jeste OK, ali nije normalno i predstavlja fašizam kada opozicija spomene da je ministar prosvete bio direktor premijerovom sinu. Kako se samo Bojan Pajtić drznuo da mu dira u porodicu, u sina. Ništa mu nije sveto. Ovaj brutalan napad na NJEGOVU porodicu zabrinuo je sve napredne Srbe i ostale, ali Rističević ih nije zabrinuo nego je čak i pomilovan NJEGOVOM milošću.

Rističević sada uživa u blagodetima te milosti. Utisak je da može da kaže šta god hoće, podrška će da usledi, i to neuslovna. Verovatno i za to ispipavanje bujnog poprsja na ružičastoj televiziji ON ima opravdanje. Što da ne? Od tog „ispipavanja“ Srbija je imala ogromne koristi. Osetilo se to na gledanosti, na kupovini proizvoda koji su tom prilikom bili reklamirani, na porez, na DŽi Di Pi, zar ne?

Kada smo već kod ružičaste televizije, i njen vlasnik je osetljiv. Vidite kako je, mučenika, pogodila „orkestrirana“ kampanja protiv NJEGA i NJEGOVE porodice. Morao je i on da progovori. Bio je brži i od Vulina. Ministar za sve i svašta verovatno još nije dobio napismeno da sme da se obrati javnosti, kada je vlasnik Pinka krenuo da koristi svoju blanko propusnicu za veličanje lika i dela NJEGA i NJEGOVIH. Divi se on, kaže, NJEGOVOJ „toleranciji, mirnoći i hladnokrvnosti u situaciji kada se razni ludaci stalno iživljavaju na njegovoj familiji, a posebno se bave, i to non-stop satanizacijom njegovog brata, za koga i ptice na grani znaju koliko su emotivno vezani“. Gospodine prepodobni vlasniče Pinka, da li se vi barem malo divite porodici Andree Bojanić. To je sedamnaestogodišnja devojčica koju je ubio vaš sin tako što ju je pregazio vašim besnim kolima i za šta je pred sudom rekao da, naravno, nije kriv. Da li su vas ikada zasvrbeli prsti da napišete otvoreno pismo njenoj porodici? Da li je vaša osetljivost prouzrokovana zahvalnošću? Uh, sada i autor ovih redova može da očekuje poklon od vlasnika Pink imperije koje će Božić Bata da prosledi. Poklone od Božić Bate primamo, od bate ili Bate – ne.

Vi, elem, možete da dirate u sve. Vama je sve dozvoljeno. Svi koji su protiv vas su lopovi, kriminalci, ubice, strani agenti i plaćenici. Vi ste najčistije što Srbija ima. Takvi kao vi nikada u novijoj istoriji Srbije nisu hodali našom zemljom. Svaki milimetar, centimetar i sekund onoga što ste zaradili i ostvarili je čisto, pošteno i neupitno. I decu po Skupštini možete da prozivate, niko vam ništa ne može. Možete svi vi kako i koliko hoćete, ali valjda ne možete dokle hoćete.

Autor je novinar iz Šapca