Draga ćero,
Pišem ti ovo pismo, ali bi ono moglo da se tiče bilo kojeg drugog studenta koji ovih dana učestvuje u blokadi nekog od mnogobrojnih fakulteta širom Srbije.
Najpre i pre svega, hvata tebi i svim tvojim kolegama što ste mene i sve moje ispisnike sprečili u tome da vam pričamo o tome kako smo nekada jurišali na naše fakultete i ulice boreći se za slobodu koju smo sanjali i za koju smo živeli. Srećom, sada ste pokrenuli svoju borbu zahvaljujući kojoj će te imati sopstvena sećanja i uspomene.
Nekoliko decenija posle naših pokušaja, vi ste ti koji ste nam probudili nadu i dali šansu da verujemo da ćemo, sledeći vas, konačno uspeti da stvari pokrenemo sa mrtve tačke. A, za to što ste danas tu gde jeste, odgovorni smo i mi, a ne samo vlast.
Nismo znali, a očigledno nismo ni umeli. Precenili smo one koji su zagospodarili našim životima. Dali smo im na važnosti, a oni su to zloupotrebili do krajnjih granica da im više ništa nije sveto.
Jednostavno, nismo uspeli. Više nije važno zašto, niti ko se i za koliko prodao, ko je otišao, a ko je ostao. Sada ste bitni samo vi i ono što ćete da uradite. Pametni ste i znate šta da radite. Saveti vam nisu potrebni. Slušajte samo sebe i to će biti dovoljno. Videli ste koliko smo mi grešili i učite na našim greškama.
Podržavam vas maksimalno i što je najvažnije – verujem u vas. Možda mi „matori“ i nemamo toliko prava da očekujemo nešto od vas, ali osećamo da ćete uspeti. Ne zbog nas, već zbog vas. Mi vama ne ostavismo normalnu zemlju.
Voleo bih da znaš da ni malo ne brinem za tebe i tvoje kolege. U ovoj zemlji, u kojoj studirate i rizikujete da zbog saosećajnosti, ili podignutog glasa, budete napadnuti od maskiranog probisveta koji bi zarad jednog čoveka i njegove partije i ubili da se to od njih zatraži. Za sada udare tu i tamo, kidišu, vređaju, psuju. Poslali su batinaše na vas pod krinkom da nose tetki lek ili da idu po dete u vrtić. Srećom, iznad toga ste i zato ste vi budućnost Srbije, a oni su sramota naše zemlje.
Znam da vam prete i da nije lako, ali u tome je i suština svake borbe. Takvi kakvi su, mogu da vas napadnu tokom noći, jer oni poput vampira noć koriste za svoje obračune. Tokom noći su razrušili čitav jedan deo grada. Po mrklom mraku su krečili prostorije javnih preduzeća. Kriju se ispod tamnih maski. Oni se plaše svetla. Zato su besni na studente, jer ste upravo vi to svetlo. Zbog njihovog straha od vas, ja ne brinem za tebe i tvoje drugare.
Ti se, ćero moja, nalaziš na jedinom mestu gde bi mogla da budeš ovih dana. Nema časnije, poštenije i svetije pozicije od odbrane dostojanstva, sa svojim kolegama, naspram nedostojnih. Sama si videla kako se odnose, ne samo prema vama i nama, nego i prema onima koji više nisu sa nama. Naučili ste da se u bolu saosećate ako se borite protiv onoga šta je do tog bola dovelo, a ne da idete od kuće do kuće na koje su zakačeni crni barjaci ne bi li kamere snimile nešto što bi posle završilo na Instagramu.
Videli ste kako su spremi da slažu, ne bi li sebe sačuvali. Rekli su da se bijete zbog podele para za rušenje Vučića. Tebe i tvoje kolege su optužili da ste strani plaćenici i da dobijate novac zato što ste se drznuli da podignete vaše mlade vratove i glave. Pokazali ste im da imate kičmu, a u društvo beskičmenjaka to se ne prašta. Zato, glavu gore i samo napred. Ovo vam je najvažnija životna lekcija do sada.
Šta god da se iz vaše borbe izrodi, vi ste već pobedili. Nije lako, znam. Biće puno razočaranja, biće padova, ali biće i uspona i što je najvažnije, izvući ćemo se. Nema te sile koja može vašu volju i rešenost da zaustavi. Moja namera je da tebe i tvoje drugare pratim gde god i kako god da krenete. To mi je i obaveza. Naše generacije su omanule i nisu imale ni snage ni istrajnosti da od Srbije naprave normalnu zemlji. Vi ovu priliku nećete propustiti, jer povlačite prave poteze na ispravnom putu.
U vas gleda cela Srbija i svedoci smo poniženja kojim ste izloženi, ali ste za razliku od njih čisti, ispravni, pametni i hrabri. Da su iole nešto od toga imali tokom svojih prodanih života, danas bi Srbija bila prava moderna evropska država. Vama je zapala takva cedulja i hvala Bogu što je tako.
Budi hrabra i odlučna. Sve znaš i sve ti je jasno. Verujemo u sve vas, a ja sam samo jedan od ponosnih i srećnih roditelja, jer sam svestan da ste uspeli da nas prevaziđete i da budete bolji od nas.
#izVucicemose
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.