Kada god pomislimo nema dalje, ne može toliki nečovek da bude, on nas iznova i iznova iznenadi.
Stavi čovek prst na čelo i zapita se čime smo zaslužili takvog monstruma da nam bude na čelu države.
Prvorođeni je definitivno čovek bez obraza, stida i srama.
Njegov blickrig na Crnu Goru, izazvan upokojenjem mitropolita Amfilohija, ostaće zabeležen kao eklatantan primer beščašća jednog prozaičnog i potpuno nebitnog lika za istoriju i period u kome živi.
Svi znaju za genezu sukoba između Prvorođenog i blagopočivšeg mitropolita.
I nije sporno da se pojavi na sahrani.
Ali praviti cirkus od toga, raditi samopromociju, trovati građane Crne Gore svojom propagandom u trenutku kada se opraštaju od jednog od najvećeg autoriteta u svojoj zemlji, stvarno je u odvratno.
Otišao je u Crnu Goru, ne iz poštovanja prema liku i delu mitropolita crnogorsko-primorskog, već da bi zaradio još po neki poen za svoje stado koje ionako mekeće kako on duva u frulu.
Doživeo je duplo golo.
Niti je držao govor, niti je Pink prenosio sahranu.
Kakva god da je Crna Gora, ona nije pogodno tlo za manipulacije medijskog tima sa Andrićevog venca.
Ta priča – Super, šefe, idemo tamo, vi držite govor na sahrani, oduševljen narod Vam kliče, Pink direktno prenosi…, ne biva u Crnoj Gori.
Tako su nam Crnogorci očitali još jednu lekciju, a usnuli mitropolit još jednom pobedio Prvorođenog.
Došao je na sahranu, ali nije propustio priliku da zagadi medijski prostor Crne Gore.
Srećom, naleteo je na novinara, a ne na nekog trećerazrednog poslušnika, pa se verovatno malo ujeo za usnu.
Novinar je lepo poentirao i pokazao svima koji su u prilici da uživo razgovaraju sa Prvorođenim kako se to radi.
Na sve je odgovarao, samo na pitanje o Svetozaru Maroviću je bagovao.
On je predsednik, nije njegova nadležnost, pitajte Vladu Srbije.
Kada je novinar ponovio da je pitao i Vladu – muk.
I zaključio je, novinar, da nije odgovorio na pitanje.
Ali, novi dan je nova prilika da se popravi ono što je zabrljao.
Nacrtao se ispred Srpske kuće i držao konferenciju za štampu za TV Pink ostale glavoklimače i izazvao ogorčenje ljudi koji su prolazili tom ulicom na putu do Sabornog hrama Hristovog vaskrsenja, večne kuće mitropolita Amfilohija.
Nije za poređenje, ali zamislimo da je, na primer, francuski predsednik Imanuel Makron odlučio da ode na sahranu viteza Šona Konerija.
Dođe tako Makron na ispraćaj viteza i krene da priča na nekoj televiziji o tome kako se Francuska uspešno bori protiv korone, kako je najodgovornija u Evropi, i kako je zabeležila izvanredne rezultate u privredi.
Za to vreme cela Škotska žali svog viteza i sprema se da ga na miran i dostojanstven način isprati.
Makron, svestan da intervjuu nije uspeo, organizuje na dan sahrane slavnog glumca i viteza konferenciju za novinare na kojoj ponavlja sve ono što mesecima unazad priča u svojoj zemlji.
Jednostavno, ne može.
Prvorođeni, ipak, nije bio glavna zvezda.
Pokušao je, ali nije uspeo da ukrade sahranu.
Da nije bilo kamera TV Pink, koja, ipak, nije dobila pravo da snima sahranu, u direktnom prenosu crnogorske televizije teško da bismo primetili da je Prvorođeni i bio na ispraćaju mitropolita.
Srećom, Srpska pravoslavna crkva nije dozvolila ovekovečenom nekrofilu Željku Mitroviću da direktno prenosi sahranu.
Ne crnogorska država, već SPC i na taj način zalepila poštenu šamarčinu diletantima sa Pinka.
Nije shrana najpoštovanijeg čoveka u Crnoj Gori rijaliti program.
I to što je Pink uradio preuzimanjem prenosa od crnogorskih kolega je posebna sramota.
Ogadili su direktan prenos dežurnim komentatorima tako da građani koji su pratili sahranu na Pinku nisu imali priliku da čuju ton.
Nekrofil je dozvolio da se samo čuju govori na ispraćaju, a ne i kompletna liturgija.
Važnije je bilo da ljudi čuju šta o prisustvu Prvorođenog na sahrani misle Krlo, DJV i Bokan, od onoga šta se stvarno dešavalo na sahrani.
Njegov boravak u Crnoj Gori je odlična stvar zato što smo na prvom primeru imali priliku da vidimo da Prvorođeni nije Prvorođeni svim Srbima u svetu.
I tu se raspala besmislena ideja još besmislenijeg Aleksandra Vulina o Prvorođenom kao predsedniku svih Srba.
Koliko god se to nekome činilo da nije tako, ali Crna Gora je država koja ima mnogo izgrađeniji demokratski sistem od onog u Srbiji.
Dokaz za to je i sporedna uloga Prvorođenog na njenom tlu.
#izVucicemose
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
