Predsedniče, kako ste?

Naravno da se prvo pomisli na zdravstveno stanje. Čovek tokom marta meseca nije silazio sa malih ekrana. Više od dva sata dnevno je provodio u televizorima naših domova. Teško je to, pre svega, fizički izdržati.

Nikako ne smemo da zaboravimo da su ga, onako gabaritnog, terali nekoliko puta da se sklupča u frižideru i da se, na iznenađenje svih, pojavi iz njega. A nije stigao da obavi kondicione pripreme za tako nešto. Sve to ostavlja traga po zdravlje čoveka.

Posle pobede „čiste poput dečije suze“, naš predsednik nije mogao pošteno ni da uživa u plodovima svog zalaganja, jer su pokvareni stranci odmah krenuli da mu dižu pritisak.

Uvedi sankcije Rusiji, ostaćeš bez nafte. Ako ne uvedeš sankcije Rusiji, povlačimo investicije iz Srbije. Bez sankcija nema daljeg napretka ka Evropskoj uniji.

Možda sve ovo nije dovoljno, pa ćemo da ti pohapsimo drugare, kompanjone, kumove, ko zna, ako treba i nekog najbližeg.

Od svega ovoga, pritisak može da ode u nebesa, a svi znamo da naš predsednik, kako sam kaže, nije baš najzdraviji.

U Kragujevcu smo imali priliku da vidimo da mu je pukao kapilar u oku. Nismo navikli da ga vidimo ranjenog. On doduše stalno kuka kako je ovo-ono, kako on ne spava i bdije nad svima nama čuvajući našu otadžbinu i nema vremena da se posveti sebi.

Bez obzira na sve to, nismo navikli da ga vidimo krvavog. I kako onda posle svega da se ne zapitamo – Predsedniče, kako ste?

Nema sumnje da je on jači od svega, naročito od tog pritiska, ne onog sa Zapada, već srčanog. Izdržaće on i jače atake na njegovo telo. Pitanje je kako stoji sa duhom, odnosno duševnim stanjem svoje ličnosti.

Odgovor na to pitanje treba da daju pravi stručnjaci. Nama, sa strane, može da deluje i ovako, i onako.

Normalan čovek bi lako podneo to što je odložio na nedelju dana obraćanje naciji. Ali, njemu sigurno nije lako. On u sebi prosto kipti da im saspe u lice sve što misli, ali taj pritisak mu ne da da toliko raširi krila. Nije da ga nema, tu je on, ili možda ima dvojnika, ko bi li ga znao.

Bio je u Kragujevcu da najavi novi električni model automobila koji će Fijat da pravi kod nas, pa nam je na vojnoj vežbi predstavio novopridošli kineski odbrambeni protivvazdušni sistem, a stigao je i da održi još jedan govor, dostojan radikalski vremena iz 90-ih, na obeležavanju godišnjice stradanja Srba u ustaškim logorima.

Svuda se pojavi, samo nikako pred narodom da odgovori na najvažnija pitanja – šta dalje, sa Rusijom, ili ostatkom sveta.

Moram da priznam da uživam gledajući ga kako se muči u ovom problemu u kojem je sve nas doveo.

Kod mene, na žalost ili na sreću, ne može da izazove tu vrstu sažaljenja koju mnogi imaju za njega. Sam je sebe, ali i nas, doveo u tu situaciju.

Nikada nije imao petlju da se jasno opredeli na koju će stranu, već je uvek nešto šibicario misleći da će tako postati bitan i uvažavan. Neko ko nije na vreme savladao životne lekcije sada doživljava životne lomove.

Na stranu to što je nas sve doveo u situaciju u kojoj će nama biti najteže. Mi ćemo da živimo živote koje će nam on nametnuti svojom glupom politikom. On je napravio Srbiju takvom da većina Srba više ceni Putina nego predsednika svoje zemlje. Većinu Srba ubedio da nam je Rusija majka, a EU maćeha. Sada će sa maćehom tikve da sadi i to ne zna kako da saopšti narodu.

Teško je sada reći narodu, bez obzira koliko se trudili tabloidi i Željko Mitrović, da Putin nije naš, da nam Rusija nije majka i da nas tretiraju, što reče moj kolega Marko Vidojković, kao mlađeg retardiranog brata. I koriste kada im to treba. Kada im ne budemo potrebni, odreći će nas se u sekundi.

Vučić i njegovi pajtosi su toliko pljuvali po Zapadu, po stranim ambasadama, predstavnicima EU da će svima biti jasno da će, ukoliko odluči da uvede sankcije Rusiji, predstavljati rezultat pritiska na njega koji je, inače, imun na pritiske. I dalje pokušava da ušićari nešto, da prolongira, ali i tome je sam doprineo.

Ova zemlja ima vladu koja donosi bitne odluke, ali ne, on je morao sebe da predstavi kao jedinog relevantnog i dostojnog za bilo šta. I sada je došao tu gde se našao. I neka ga, možda će konačno i on da razume svet, jer pad Berlinskog zida nije ukapirao.

Plašim se da ni svet 2022. godine i rat u Ukrajini nikako da shvati, a da ćemo svi mi zajedno biti najveće žrtve njegovog nerazumevanja.

#izVucicemose