Priča o Čupki: od Šapca do Nemačke

Nije joj bilo lako, ali nije se ni predavala. Usavršavala se kroz praksu i rad kod privatnika, vredno i strpljivo je učila nemački jezik. Na kraju je ovaj devojčurak, zrele pameti i hrabrog srca, prelomio i zaputio se put nepoznatog.

Bez ikakvih problema, dobila je posao u jednoj od državnih klinika. U međuvremenu je napredovala i postala je glavna sestra za higijenu na svom odeljenju, plus će o trošku klinike uskoro da nastavi školovanje kako bi dodatno napredovala.

Iznajmila je stan, a uskoro joj se pridružio i dečko, malo stariji, koji je posao dobio tako što je došao da je poseti, a dobio je posao, jer je atestirani varilac. Njih dvoje danas žive život, u stranoj zemlji, kakav nisu mogli ni da sanjaju u svom Šapcu. Sticajem nekih okolnosti, posetio sam ih ovih dana i mogu slobodno da napišem da su srećni i zadovoljni.

Nisam ih naravno pitao ono čuveno srpsko pitanje – koliko zarađuju, ali za svega nekoliko meseci su uspeli da srede stan u predgrađu mesta u kome rade, da kupe automobil, da posete svoje u Šapcu, a izgleda da i uštede.

Sve to teško da bi uradili za nekoliko meseci rada u Srbiji. Oni su mogli da rade u svojoj zemlji ali nisu hteli pod stranačku zastavu. I nisu, što je najtužnije, jedini. U toj istoj klinici gde radi Čupka rade i njene kolege, isto iz Šapca. I oni nisu hteli pod skute SNS, presavili su tabak i otisnuli se iz svog grada. Jedan lekar, takođe iz Šapca, im se pridružio takođe, ali u drugoj klinici.

Koliko je naše dece otišlo iz Srbije i to samo zato što nisu hteli da postanu deo SNS? Mnogo. Kada bi se u jednim danu svi oni vratili, Nemačkoj, verovatno, ne bi bilo lako, jer bi izgubila na desetine hiljada zanatlija, zdravstvenih radnika, programera, inženjera. I ovo spada u veliki uspeh Aleksandra Vučića, ako ne i njegov najveći.

Napravio je Srbiju u kojoj „leba“ mogu da imaju samo oni koji će da ga, makar i prinudno vole. Nije to samo da postaneš član. Kada na to pristaneš, e onda pristaneš i na svakodnevno ponižavanje.

Retki su srećnici koji dobiju posao za stalno, a većina završi sa ugovorima o povremenim i privremenim poslovima na po mesec, tri, šest. I na sve to onda dođe obaveza prisustva mitinzima svuda gde stranka naredi. Najgore je sada pred izbore. Spisak i olovka u ruke i put pod noge. Jurnjava po zgradama i kućama za sigurne glasove.

Zašto bi bilo ko pristao na takvo ponižavanje? Zarad čega? Zar nismo potomci junaka sa Cera i Kolubare? Kako smo se prodali tako jeftino? Nije teško odbiti tako jadne i bedne ponude.

Čupka i ekipa će se teško vratiti u Srbiju. I nije u pitanju samo plata. Tu su i odmori, slobodni dani, prekovremeni rad. Lično sam se uverio, račun za struju je veći za svega hiljadu dinara u odnosu na istu površinu stana u Srbiji.

Mnoge zemlje su uspele da stvore sistem koji je normalan i koji funkcioniše. Srbija nije, niti će sa ovom vlašću.

Dokle god budu od građana tražili da im se povinuju, neće biti sreće po narod. Nikada je nije ni bilo, jer smo jeftini. Ima i onih koji su skupo prodali sve svoje, ali oni su sebe duboko ugradili u ovaj postojeći nakaradni naprednjački način funkcionisanja.

Nije nemoguće oterati ovu vlast u prošlost. Potrebno je izaći na izbore 17. decembra i uputiti mu jasnu i nedvosmislenu poruku. Ljudi, on se unezverio od straha. Ide sa televizije na televiziju i samo govori o tome da je gotov. Bori se za opstanak na vlasti svim silama i neće prezati ni od čega da tu bude i posle 17. decembra.

Treba da budemo ljudi i da mu pomognemo. Da izađemo u što većem broju na glasanje i da glasamo po savesti. I nema više kalkulacija. Desnica treba da se ujedini, takođe. Ako neće, onda je jasno ko radi za ovaj režim. Sa dve jasno ideološki definisane liste, Vučić je „goodbye Charlie“. Ljudi, moguće je.

A onda možda Čupka neće više dobijati pozive od svojih koleginica iz Šapca, koje su joj poručivale da ne treba da ide iz svoje zemlje, sa molbom da i njima nađe posao u Nemačkoj. Srbija može i treba da bude normalna zemlja.

#izVucicemose

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.