Prvorođena bruka i sramota

Najava neviđene bruke desila se uoči puta u Vašington kada je Prvorođeni, najpre rekao da se neće videti sa Trampom, ako se bude pričalo o priznavanju nezavisnosti Kosova u Vašingtonu, a onda i onaj nastup pred kamerama u kojem je rekao da je Tramp veliki, naročito kada treba da se krade.

Kada je reč o prvoj izjavi, apsolutno je bilo jasno da od odbijanja susreta sa Trampom, ne da neće biti ništa, nego će klečeći da hodi kroz Belu kuću ne bi li se dokopao fotografije sa američkim predsednikom.

Neki od naših vladara su se slikali u tom čuvenom kabinetu, ali kolikog god da je Prvorođeni puta bio na otiraču Bele kuće, taj ovalni deo nikako nije mogao da vidi.

Već je izblebetao kako je on proveo najviše vremena od svih srpskih i jugoslovenskih zvaničnika u društvu američkog predsednika, kako je samo njemu Tramp dao olovku kojom se samo predsednik SAD potpisuje, i kako je na kraju jedino Vučić dobio ključeve od Bele kuće koji nisu simboličan poklon već pravi i da ako ga natera neka nužda na otiraču može slobodno da uđe u Belu kuću i da se olakša kada god to poželi.

Kada je reč o drugoj izjavi da je Tramp veliki samo kada krade, neverovatno je kako je ta poruka prošla gotovo nezabeleženo u domaćoj i svetskoj javnosti.

Naš Prvorođeni je toliko zastranio pričom o lopovima i krađom, da je počeo tim epitetima da čašćava i Trampa. Srećom po njega, Trampa boli uvo za mišljenje tamo nekog balkanskog neandertalca koji vređa kapom i šakom koga god stigne.

Prvorođenom, ipak, treba odati priznanje na uspešnoj glumi u Vašingtonu. Ispinovali su do neba priču o tome kako su Amerikanci hteli na kvarno da im uvale tačku deset.

Dramatiku su podigli na neviđeni nivo nastupom diplomiranog ekonomiste Siniše Malog koji je zakukao poput crne ptice zloslutnice iz Vašingtona grada velikoga i kuće bele u kojem vladaru srpskom čupaju nokte, pale obrve, a planirali su i da ga osmude, ali pošto nema brkove odustali su od toga, ne bi li pristao da prizna nezavisnost Kosova.

Po rečima Malog, Prvorođeni se borio natčovečanskim naporima, i uspeo da ukloni tačku broj deset i onako izranjavan i izmučen saspe sve u lice svima u kući beloj, koliko god da ih je bilo, posle čega je nastao muk.

O kakvoj se dramaturgiji radilo najbolje govori demanti kompletne priče koji je stao u dve reči koje je napisao glavni američki pregovarač Ričard Grenel na svom Tviter nalogu – Not true! Demant, poput šamara koji peče i peče.

A, onda je usledila legendarna scena iz Ovalnog kabineta u kojoj je Tramp, željan dokazivanja snage i moći, stvari stavio na svoje mesto.

Prvorođeni je dobio priliku da vidi Trampa, i da se rukuje. čak i da se slika sa njim, ali u veoma neobičnim okolnostima.

Da li zbog mera opreza zbog koronavirusa, ili zato što je to neki novi protokol, Tramp je Prvorođenog postavio naspram sebe, dovoljno daleko da kapljice sa njegovih usana ne bi slučajno pogodile američkog predsednika.

Ta scena je toliko bila jadna, da je naš Prvorođeni, bez obzira što je visok čovek, delovao poput miša naspram razgoropađenog Trampa.

Skrhan u ramenima, ali zaslepljen celom situacijom, Prvorođeni je balavio od sreće.

Pogledao je s vremena na vreme na sat ne bi li se uverio da je proveo više vremena sa jednim američkim predsednikom od bilo kojeg drugog srpskog državnika, i kada je bio zadovoljan učinkom, ladno je potpisao da Srbija premešta svoju ambasadu iz Tel Aviva u Jerusalim i da je saglasan sa time da je Hezbolah teroristička organizacija.

I to je postala međunarodna vest dana, a ne Sporazum koji su potpisali Beograd i Priština. Trampova administracija je pokazala kako se posao završava.

Dok je Prvorođeni baljezgao o pritiscima za priznavanje Kosova, Tramp mu je uvalio vrući krompir u njegove nežne ručice.

Nevezano od toga da je u problemu zbog činjenice da je uradio nešto potpuno kontra onoga šta je stav Evropske unije kojoj ima cilj da se pridruži, Prvorođeni je zemlju doveo u ozbiljnu situaciju i to sve zbog jednog slikanja, olovke i ključa.

Slaba je uteha da je i sagovornik Prvorođenog, kosovski premijer Avdulah Hoti, takođe nasamaren i ponižen.

Za razliku od srpskog predsednika, Hoti se nije hvalio olovkom i ključem, pa ni slikanjem. Fotografiju ključa je na društvenim mrežama objavila njegova šefica kabineta. Toliko ponosa i dostojanstva je, za razliku od našeg Prvorođenog, barem imao.