Razmišljanje Malog Đokice

Šta god da uradi, neće mu biti niti lako, niti oprošteno.

Čak i da se sakrije iza referenduma, ni to mu neće pomoći da izbegne odgovornost koliko god bežao od nje.

Punih 11 godina vlasti koristio je uskrsnuće sopstvenog lika i dela.

Nikada nije prekinuo, zastao, predahnuo od tog projekta.

On je bio i opstao centralna ličnost, tačka oko koje se sve vrti. A to su najopasnije stvari po jedno društvo.

To je siguran put u diktaturu, a Vučić je postao najveći diktator u celoj Evropi, ne računajući Rusiju i Tursku.

Svi najveći diktatori su istovremeno i najveće kukavice.

Kada god mogu, sakriće se iza naroda. Igraće dečije igrice kada nisu shvaćeni. Sutra, kada im se bude zaljuljala vlast, sakriće se u mišju rupu.

Onog trenutka kada narodna svest počne da se budi, diktaturu ne može da odbrani ni 50, a kamoli pet hiljada specijalaca.
Vučić je u svojoj arhitekturi vlasti sebe postavio kao centralnu ličnost.

Mogao je nekoga drugog još da iznedri, ali to je kompleks malih ljudi.

Najveći je problem što je čitavu zemlju uvukao u svoju mrežu.

Zna da nije sposoban za velika dela, zna da je patriota na papiru, a potpuno nesvestan svog razmimoilaženja sa logikom od trenutka kada je zakoračio u politiku.

Dok je sebi zidao spomenik, ujedno je jedini koji je donosio odluke. Sve ovo vreme on je jedina adresa za donošenje odluka. Setimo se samo Tomislava Nikolića i njegovog predsedavanja.

Čovek se pridržavao slova Ustava kao pijan plota.

Svi smo ga pogrdno nazivali grobarom, ali je grobar napustio mesto predsednika stranke i vladao u skladu sa zakonom.

Malo nas blamirao i na kraju zeznuo i sebe, i nas. Ovaj, za sada, račun ispostavlja samo nama.

Ako se slepo držimo njegovih kvazinačela, onda je jasno da je Srbija prihvatila sporazum „petorke“.

Njegova više puta ponovljena tvrdnja da njegova reč vredi mnogo više od nečijih potpisanih zakletvi samo može da nas zakopa u stavu da je pitanje Kosova rešeno, pošto je javno saopštio da je Srbija „spremna da prihvati francusko-nemački predlog i da ga primeni“.

Da li ima snage i mogućnost da prekrši tu svoju reč?

Naravno da ima, ali uz to ide još veća odgovornost.

Mnogo puta je pokazao da ima savitljivu kičmu.

Tako je bilo kada ga je američki ambasador u Beogradu Kristofer Hil posetio jednog jutra, a istog dana, ipak, organizovana gej parada.

Slično se desilo i kada je isti akter, mirnim tonom rekao – vreme je da se barikade sa severa Kosova povuku.

Iz vedra neba nas je, posle sastanka sa „petorkom“, obavestio da je prihvatio ponuđeni predlog bez da je razgovarao sa bilo kime u državi.

Zašto bilo ko ima dilemu da će drugačije biti u ovom slučaju.

Čak i njegova izjava da on neće ništa da potpiše, jer to ne bi bilo po Ustavu, slab mu je argument. Toliko je napravio sebe bitnim i važnim, jednim jedinim, da je prosto nemoguće da se izvuče.

Niko danas ne smatra Ivicu Dačića odgovornim za potpisivanje Briselskog sporazuma iako ga je on potpisao. Svi znaju da je to Vučićev sporazum.

Tako to biva kada se neko mnogo pravi važan. Tu ni referendum ne može da pomogne.

Pored toga što je besmislen posle svega, neće mu mnogo pomoći i verovatno mu neće ni dozvoliti da se za tako nešto dogodi. Najava referenduma je na istoj talasnoj dužini kao što je i „najavljena ostavka“ na mesto predsednika SNS.

Isuviše je veliki njegov pečat na sudbini Srbije da bi mogao da podeli odgovornost sa na primer Anom Brnabić ili Vladimirom Orlićem.

Akcija spasavanja Vučića, ne Srbije, zbog svega navedenog, uveliko je u toku. Mali Đokica tako razmišlja – Svi me podržite, a ja nastavljam da vladam.

Teško.

Predugo je sam Vučić gajio i negovao kosovski mit, vezivajući ga za sebe, da bi se sada izvukao.

Sve autobuse u Srbiji da angažuje na dan kada će Skupština da zaseda, Pirova je pobede, jer je čak i njemu jasno da bi to bio rezultat ucene i nemoći njegove vlasti.

Vučiću, budi ono za šta si se sve ove godine predstavljao. Nema bežanja sada.

Mnogo si ljudi uništio, vređao i sahranio da bi sada sa njima delio odgovornost. Sam si sebe doveo dovde, a nažalost i nas.

I nemaš pravo da se ljutiš ni na koga, jer nikada nisi bio spreman da sa drugima razgovaraš i čuješ drugačije mišljenje.

Eto ti Darka Glišića, braće Malović, Zvonka i Milana, pa sa njima u kolo. To kako radiš kad-tad dođe na naplatu, bez obzira na stepen diktature kojom vladaš.

#izVucicemose

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.