Svima nam je, već odavno, jasna potreba Aleksandra Vučića da bude u „televizoru“ Ono što je primećeno kao novi trend, kada je reč o toj potrebi, jesu vanredna obraćanja predsednika koje se danima najavljuje kao sudbonosno i dramatično. Takvih obraćanja je u prethodnom periodu bilo najmanje jednom nedeljno.
Uzalud je trošiti prostor analizirajući potrebu predsednika Srbije da nam se redovno vanredno obraća. On prosto uživa u tome, barem jednako kao i Dragoslav Bokan u gostovanjima u Hit Shitu svake druge nedelje. Problem je u tome što srpska javnost, našpanovana na ta sudbinska očekivanja od tih obraćanja ne dobije ništa.
Poslednje obraćanje Vučića se svodi na to da nam je potvrdio informaciju koju je nekoliko dana pre njega javnosti saopštio direktor Kancelarije za Kosovo Petar Petković, a tiče se toga da će Srbija zatražiti da pošalje na sever Kosova 1.000 policajaca i vojnika. Rekao je da će da iskoristi ovu priliku da „sublimira“ događaje o kojima je javnost uveliko i svakodnevno obaveštena.
Ništa nam novo nije rekao. Nijednu novu ideju nije predstavio. Nikakvu naznaku eventualnog rešenja. I sam je, uostalom, poručio da ne veruje da će od zahteva za povratak vojske i policije biti nešto.
Nepotrebno i iznova diže tenzije, a to je sve dovelo do toga da su u pomoć ponovo pozvane barikade. Srbi i Srbija svakako moraju da reaguju na neshvatljive poteze kosovskog premijera Aljbina Kurtija. Dok naš predsednik „sublimira“, mi i dalje ne znamo šta je odgovor i kako pomoći Srbima koji su se našli na udaru Prištine.
To se jednostavno ne događa zato što Vučić isključivo vodi računa o svom rejtingu i ni o čemu drugom. Ta obraćanja su mu potrebna da slučajno ne bi izgubio neki procenat. Toliko se preigrao u tim računicama da je zaboravio da i neko ko da dobije to što on izgubi kada je reč o procentima. Dok on gleda da ne izgubi na rejtingu, Srbije je sve manje na Kosovu.
I sada koristi situaciju sa Svetskim prvenstvom u fudbalu da se besomučno ubacuje između dva poluvremena, ili pre neke od utakmica. Baš u tim trenucima nešto potpisuje, posećuje i vanredno se obraća. Iskreno, nadao sam se da će iskoristiti opsednutost naroda fudbalom da nešto reši, a on nas sve više zakopava. Šta li će se desiti posle poslednjeg sudijskog zvižduka, videćemo.
Setimo se samo situacije sa odlaskom u Tiranu. Situaciju je doveo do eksplozije. Srbija neće ići, tamo baljezgare, troše dnevnice. Ceo vaskoliki pinkovski narod horski je danima ponavljao – Tako je, Vučiću, ne idi u Tiranu, Vračevi javljaju da će biti problema… A onda, iznenada, posle dva sastanka sa evropskim zvaničnicima, eto njega u Tirani. Ta ista publika kreće besomučno da brani odlazak u Tiranu, i tako unedogled.
Toliko se trudi da podigne situaciju do usijanja, naročito svojim ponašanjem, a onda, pošto zna da od toga ništa neće da se desi, sebe predstavi kao mirotvorca, nekoga ko je doveo do smirivanja. To što je za kosovskog premijera, izabranog na izborima kojima su upravo Srbi sa severa Kosova dali legitimitet, rekao da je teroristički ološ – nikom ništa.
Uostalom, podatak da je sednica Nacionalnog saveta za bezbednost trajala duplo kraće od njegovog poslednjeg redovnog vanrednog obraćanja, dovoljno govori o tome.
Da se sasvim jasno razumemo, Kurti jeste generator krize. Negira pre svega međunarodne ugovore koje je potpisala Priština, a onda i preduzima korake koje ne bi trebalo da čini pre nego što se postigne dogovor sa Srbijom. Vučić na sve to doliva vatru. Od nekoga ko se diči tolikom pameću i iskustvom očekujemo mnogo više nego što nam „sublimacijom“ nudi.
Mnoge odgovore i do dana danas ni na jednom obraćanju Vučića, redovnom ili vanrednom, nije dao. Jednom prilikom je rekao da je potpisom na Briselski sporazum omogućen Srbiji predah kako bi se uzdigla do „ekonomskog tigra“. Živ nisam šta o ovoj „prostituciji“ ima da kaže mali Šešelj – Miloš Jovanović, koji je, po svoj prilici, izuzetno upućen u najstariju delatnost na svetu.
Građani Srbije i dalje nemaju nikakvu informaciju o tome o čemu se i kako pregovara, izuzev o tablicama. Zašto smo na ivici sukoba bili zbog tih prokletih tablica. Nisu valjda te tablice jedina stvar za koju mi Srbi možemo da se uhvatimo na Kosovu? Šta se nalazi u novom francusko-nemačkom predlogu?
Kakva su to najvažnija naređenja koja je izdao? Umesto odgovora na sva ova pitanja, Vučić „sublimira“, igra se sa živcima i vežba mišiće na redovnim vanrednim obraćanjima.
#izVucicemose
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.