Saga oko predsedničkog kandidata dela opozicije je završena, rekli bismo, možda i na najbolji način.
Priliku za neku novu svađu i raspravu u ovoj koaliciji nadam se da ćemo imati priliku da gledamo tek posle izbora.
Sada bi bilo normalno da svi zasuku rukave i da krenu sa svim onim radnjama koje su neophodne za realizaciju izbora.
Pred celom srpskom opozicijom nije lak put, niti imaju puno vremena.
Možda i to nije loše.
U takvim situacijama mnogi ljudi umeju da daju najbolje od sebe i svašta se dobro može desiti.
Ono što je u ovom trenutku najvažnije sigurno je kontrola predstojećih izbora.
Hoću da verujem da su sve opozicione stranke svesne toga i da će zajedničkim snagama uspeti da se bore oko te kontrole i kontrolora dogovore.
Tu ne bi trebalo da bude nikakve sujeti niti problema.
Valjda nam je svima interes da sprečimo Aleksandra Vučića da pokrade i jedan jedini glas.
S tim u vezi nije bez osnova ideja da javne ličnosti budu uključene u ovaj proces.
Priču je zarotirao Srđan Dragojević, koji je bio kontrolor na referendumu.
Ko zna, možda kradljivci glasova imaju malo respekta prema poznatim ljudima i neće se baš toliko eksponirati u svom izbornom lopovluku, ako je tu pored njih neko koga znaju sa televizora.
Možda je to samo utopija i nada, ali bez kontrole na izborima Vučić će da uradi isto ono što je uradio na referendumu.
Tamo gde nije bilo kontrole, biće brutalne krađe.
I to je jasno kao dan.
Mnogo toga nas očekuje u narednim danima, pa bi opozicione stranke mogle da razmisle i o nekom dogovoru o nenapadanju, ali pravom nenapadanju.
Da ne bude ono – ajde da se ne napadamo, ali samo da kažemo ovo ili ono.
Ne, prijatelji, nema napadanja.
Svi znamo ko nam je i šta nam je neprijatelj.
Nemate pravo da zarad nekih svojih uskih interesa i glasa više od drugih napadate nekoga ko se isto iskreno bori protiv ovog zla koje nas gazi već deset godina.
Vreme je za veliku ozbiljnost.
Pokažite da ste zreli i sposobni da dva meseca izdržite bez „peckanja“.
A sve smeta.
Smeta kada neko iz drugog tabora gleda na kandidaturu Vladete Jankovića, kao što smeta i udaranje po bivšem predsedniku Srbije Borisu Tadiću samo zato što hoće da se kandiduje.
Neka se kandiduju, ozbiljan je i odrastao čovek. Ko zna, možda će zbog njegove kandidature na izbore izaći neko ko nije planirao.
Isto važi i za Boška Obradovića.
Nije vreme za teme poput Srebrenice, Ratka Mladića i Kosova.
Ostavite to za posle izbora.
Kosovo ionako niko neće da otpiše, sem možda Vučića, koji bi učinio sve da ostane na vlasti.
Nijednog opozicionog političara nisam čuo da je rekao da će da prizna Kosovo.
Upravo je Vučić okružen takvim saradnicima, a ne opozicione stranke.
Biće vremena za to.
Strašno su obeshrabrujuće priče da predsednički i beogradski izbori nisu bitni.
Vlast u Srbiji se, nažalost, menja na predsedničkim izborima.
Ukoliko Vučić izgubi predsedničke izbore, to je kraj.
Može on da se igra sa premijerskom funkcijom, ali to je gotovo tačka.
Beogradski izbori su, s druge strane, izuzetno bitni, jer ćemo konačno videti da li je glavni grad spreman da se odupre naprednjačkom primitivizmu.
Ako opozicija ne uspe da osvoji Beograd, onda svi redom moraju da se povuku iz politike i da prepuste mesto mlađima i, sigurno, boljima od sebe.
Beograd je lakmus papir ovih izbora.
Elem, situacija nije idealna.
Daleko je od nje.
Vlast je učinila i preko svojih mogućnost da nam ogadi opoziciju, a opozicija se nije snašla i u dovoljnoj meri suprotstavila toj mašineriji.
Znam da je teško, ali zato je sada prilika da pokažu razum i sposobnost.
Pre svega, sposobnost da se bore i da pobede.
Od njih zavisi da li će ova zemlja imati nadu ili će mrak nastaviti da nas drži u slepilu.
Nije sporno da će Vučić da učini sve da ostvari još jednu veličanstvenu pobedu.
Naše je da ga sprečimo i da se borimo do poslednjeg atoma snage da mu sve to ne prođe.
Verujem da je narod Srbije sposoban i slobodan da se bori protiv „bugarskih vozova“, ucena, kolektivnih glasanja, džipova i ljudi sa širokim vratovima, gumenim čekićima i motkama. Ne mogu više da nas iznenade.
Samo je potrebno da se jedno jutro probudimo i da kažemo sebi i drugima – e, ovako više ne može.
I sve će biti odmah bolje.
To je prvi korak koji sada svi moramo da preduzmemo, da budemo rešeni, pa da ih se rešimo.
A onda dolazi dugo čekana sloboda i šansa da konačno od Srbije napravi mesto dostojnog normalnog i slobodnog života.
#izVucicemose
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.