Imati ministra odbrane Aleksandar Vulina dovoljno je apsurdna situacija sama po sebi. Još ako, pride, nešto i poradi u svom sektoru, to situaciju čini još apsurdnijom. Da li treba da se bilo ko od nas bavi ovakvim apsurdom?
Verovatno ne. U pravu su mnogi koji tako razmišljaju. Niko nas i ne pita šta mi mislimo o tome da se neko toliko sprda sa nama da nam takva pojava komanduje Ministarstvom odbrane. Međutim, ko će u zemlji gluvonemih da progovori ako ne neko ko ima mogućnosti da to uradi? Na kraju, zašto i ne progovoriti.
Neće nikome od nas da bude ni milimetar bolje ako kofu fekalija sručimo na glavu polusposobnog ministra vojnog, ali to predstavlja čin neslaganja sa onim što on i oni čine.
Ne znam kako kod vas, ali kada vidim Vulina u uniformi, u početku sam se smejao do suza, a sada sam, iskreno da kažem, preplašen. Zašto? Pa, zato što Vulinu dati sektor odbrane, obući ga u uniformu i pustiti da priča, ista je opasnost poput one iz filma Emira Kusturice „Andergraund“ kada je „majmun ušao u tenak“.
Tako je naš ministar vojni hteo u uniformi da uđe u Crnu Goru. Čista provokacija. Vulin je, u stvari, čista provokacija. NJega je Prvorođeni i stavio na tu funkciju da bi provocirao i da bi govorio sve ono što on, kao predsednik države, ne bi trebalo. Tako, na primer, dok Prvorođeni redovno koristi izraz „Albanci sa Kosova i Metohije“, njegov vojni ministar ne bi to prevalio preko usta ni da ga Kinezi muče tako što mu perom golicaju ravna tabana. Vulin uvek kaže – Šiptari.
To bi bilo kao kada bi u zvaničnoj komunikaciji Albin Kurti za Srbe govorio – Škije. Ali, to je najmanje važno. Bitno je da je, za sada, samo ušao u uniformu, a ne u tenk. Kada bude ušao u tenk, e tada smo nadrljali.
Sećam se da sam davno na ovim istim stranicama predlagao Prvorođenom da za ministra odbrane imenuje Vulina. Sigurno nije poslušao mene, već sebe, i to je uradio. Kada god treba popljuvati neke od suseda ili stranih država, Vulin dobije pola sata na Pinku. Usput potkači i opoziciju, a izrekne i dva do tri neviđena i nezabeležana do tada, hvalospeva o vrhovnom komandantu. Jednostavno je nezamenljiv. Niko nije ni približno dobar u tome kao Vulin.
To što je sve masno slagao da mu je ženina tetka iz Kanade pozajmila ili poklonila novce za vrh gajbu, koga se to još tiče. Zaboravio je i on, a i mi. Kažu da se nedavno uselio u vilu na Dedinju. Neka mu je sa srećom.
On živi svoj život iz snova.
Sada je ponovo napravio gaf zbog kojeg bi u normalnoj zemlji leteo sa mesta na kojem se nalazi u roku od odmah. Reagovao je na tekst bivšeg ministra odbrane Dragana Šutanovca koji nije ni objavljen u Nedeljniku. Odakle njemu saznanja o tom tekstu.
Pošto je neviđena kukavica, po ugledu na svog vrhovnog komandanta, sakrio se iza svoje PR službe i poručio da se zeznuo. Nije skupio petlju da to sam napiše i objavi. Takvi su, šta ćemo. Ne radi se, kao, o tekstu koji je objavio Nedeljnik, već Kurir.
Hoće Služba da pogreši jednom, npr, oko stana, ali dva puta – teško. Odakle njemu u glavi Nedeljnik, kada je logično da je Kurir? Pa, naravno da Služba ne greši više. Služba je javila pravu informaciju, ali sada što su i Službu, i Šutanovca i Vulina zeznule kolege iz Nedeljnika i nisu objavile taj sporni tekst, moša.
Naša Služba, bilo vojna ili civilna, dokazala je da je apsolutno nesposobna kada god se uplela u politiku. Da se pridržava svog pravog posla, verovatno bi je krasio epitet veoma uspešne, ali na polju politike je toliko nesposobna, da je to sramota. A kakva bi bila drugačija kada na čelu bezbednosnih struktura imamo ljude sa lažnim diplomama, lažnim biografijama, i sa po nekim egzotičnim zanatom.
Zamislite samo koliko besmislenih radnih sati provedu službenici Službe da bi ispunili hirove Prvorođenog, Vulina, Stefanovića, najpoznatijeg srpskog keramičara… Umesto da se bave čuvanjem zemlje od spoljnih opasnosti, domaćeg i stranog kriminala, oni čuvaju vlast od bivše vlasti, ponekog preostalog opozicionog političara i slobodnog novinara. Moj brat po borbi Marko Vidojković uporno me obaveštava, kada god se čujemo putem mobilnog telefona, o trenutku kada počnu da nas prisluškuju.
Zamislite taj besposleni svet koji prisluškuje naš razgovor o tome kako se sprema ćuretina sa mlincima.
Upravo zbog toga što nas sve prisluškuju i prate, dešavaju im se gafovi, jer su nesposobni da isprate spremanje ćuretine sa mlincima do kraja. Tako se desilo i sa slučajem „Nedeljnik“. Javili su nesrećnom Vulinu, a on brže, jače, bolje odreagovao je ne bi li zavredeo još koji sekund milovanja. I tako će biti dokle god budemo pristajali na to. Sve ove godine, nijedan oficir časne i poštene Vojske Srbije nije sakupio toliko časti i kuraži u sebi da tog i takvog ministra odbrane postavi na svoje mesto. Nije do njih, do nas je.
#izVucicemose2022
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.