Šapićarenje 1Foto: Luca Marziale / Danas

Moram da priznam da mi je ova prašina podignuta oko ujedinjenja Srpske napredne stranke i SPAS-a malo nejasna i krajnje nepotrebna.

To je više nego logičan i očekivan potez Prvorođenog za koju se deo srpske opozicione javnosti uhvatio poput soma na bućku.

Vrhovni manipulant naše društvene stvarnosti, za razliku od opozicije, odavno je započeo svoju kampanju za predstojeće redovne predsedničke i beogradske izbore, kao i za vanredne parlamentarne.

Zna se ko će biti predsednički kandidat SNS, promovisan je i kandidat za gradonačelnika, a za parlamentarne izbore se sprema jedinstvena lista. A, šta za sve ovo vreme radi opozicija? Raspravlja se da li će i kako na pregovore, da li na predizborima da izabere svoje kandidate, na koliko će lista da ide protivu Prvorođenog, a i sve su vidljivije svađe i prljav veš.

Sada se mi kao iznenađujemo što će Šapić da pređe u njegovo jato. A gde će mučenik? Da neće u opoziciju? Ovako je najbolje. Sva, da ne kažem šta, na jednom mestu. Svako je tačno tamo gde i treba da bude.

I umesto da opozicija radi na sebi i da konačno preuzme ofanzivu, ona se sada čudi otkud Šapić kod naprednjaka. Baš smo se iznenadili. Ulazak Šapića u interesno-kriminalnu organizaciju mora da izazove potrese u SNS-u, a ne u opoziciji. Eto konačno malo komešanja u njihovim redovima. Vesić je toliko besan bio na Šapićev stav da ga ne vidi u svom timu da je na Pinku pred onim nesrećnim Sarapom morao da pročita unapred pripremljen tekst kako bi obuzdao svoj bes.

Pri tom, napravio se lud, jer kao nije čuo šta je Šapić rekao za njega. Retko kada Vesić čita šta je napisano. Uglavnom lupa na slepo. Sada je situacija bila mnogo ozbiljnija. Nikada se Prvorođeni nije susreo sa ovakvom situacijom. Ako misli da će udarcem pesnicom u sto da smiri taj bes, grdno se vara. Pitanje da li bi Vesića obuzdao i sa nekim ministarskim mestom.

Potez Prvorođenog govori koliko je očajan pred beogradske izbore. Taj očaj, na žalost, nije u onakvoj meri u kakvoj bi opozicija želela, ali sigurno da je video rezultate istraživanja koji mu ne idu u prilog i koji su potvrdili ono što i sam zna kada je Vesić u pitanju.

Toliko je zeznuto da je morao u pomoć da pozove nekadašnju desnu ruku Dragana Đilasa dok je bio gradonačelnik Beograda. Prvorođeni je političar bez ikakve naznake obraza. Ne postoji potez koji on nije spreman da povuče ne bi li sačuvao sebe na vlasti. Da je takva situacija, pozvao bi i Đilasa u SNS samo da bi preživeo još jedan izborni ciklus. Sada je izbor pao na Šapića, jer nema drugog. Čisto „šapićarenje“

Stranka od 700.000 i kusur članova nema čoveka u svojim redovima za kandidata za gradonačelnika glavnog grada i mora da ga traži u tuđim dvorištima. Još kada u ponudi imate ljude poput Šapića, ili Gordane Čomić, pola posla je završeno.

Ljudi bez kičme, stava, ali sa velikim interesima koji se poistovećuju sa interesima Prvorođenog. Takozvana WinWin situacija za Prvorođenog.

Da je pameti u opoziciji, takva situacija bi bila i za nju. Ako jednog Šapića ne može da pobedi u Beogradu, onda o čemu da pričamo. Pod hitno je potrebno presabiranje opozicije. Utisak je da su u opoziciji iskopani rovovi i sada svako sedi u svom delu fronta i gleda šta rade njegovi dosadašnji partneri, dok ga situacija sa glavnim protivnikom i ne tangira toliko, izuzev ako Šapić ne pređe kod njih.

Valjalo bi, za početak da se napravi barem jedan iskorak, a to je dogovor o nenapadanju. Mora da se izdignu iznad i Šapića, i Vesića, i Prvorođenog, da smognu snage da se odupru svim izazovima i da izaberu čoveka koji će da oduva svu trojicu, barem u Beogradu.

Zar je doktor sa livade neko koga ne bi mogli da vrate na mesto koje mu pripada po njegovom karakteru i politici. Ne smeju ga, međutim, potceniti, jer uz njegovo ime stajaće na glasačkom listiću i ime Prvorođenog i sva ona mašinerija i inženjering.

To treba da bude tema opozicije, a ne Šapić koji pored toga što ume da pronađe rupe u zakonu, ume odlično da se snađe i sa rupama u koje treba da se zavuče da bi ostvario što mu je srcu drago.

A, mi birači, treba za trenutak da se zamislimo, takođe. Dosta je više bilo glasanja za cenzus, što reče skoro Božo Prelević. Samo u glavu, direktno. Hoćemo da glasamo za pobedu. Ko se za pobedu bude opredelio, treba da dobije glas.

Koga zanima cenzus, neka ga juri. Prelaskom cenzusa, Prvorođenog ne možemo da načnemo. Zato, pamet u glavu. I birači i opozicija, pa da šaljemo ovu bruku na političku deponiju. #izVucicemose

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari