Sarapić

Svojevrsni Alija Sirotanović naprednjačke propagandne mašinerije, imao je tu nesreću da se u predvečerje jednog januarskog dana susretnu flaša iz koje je poput nekog korektiva smirivao dušu, i tviter reakcija Ivana Ivanovića na glupost ministra inostranih poslova Srbije Nikole Selakovića o Srbima na „ić“.

Ova kombinacija nikako nije mirisala na dobro.

Sarapić je konačno pokazao da nije amorfna masa, splačina, već nešto što u sebi ima krvi i mesa, a ne samo alkohola.

Ta junačka krv u njemu, koja ako se analizira do u najsitnije detalje, sigurno vodi i do rodonačelnika srpskih prezimena na „ić“ velikog Stefana Nemanje, udarila mu je u glavu poput crvene marame nesrećnom biku u koridi.

Tog trenutka mu je prekipelo u glavi. Pojačan nemerljivom dozom alkohola u sebi, Sarapić se uhvatio poslednje dve stvari u ruke koje su mu tom trenutku bile potrebne – mobilni telefon i Tviter.

Ivanović je, nekako, ni kriv ni dužan, postao žrtva Sarapićeve agresije i verujem da mu nije bilo svejedno.

Zamislimo situaciju da nam na mobilni telefon stigne poruka od Sarapića, ili ne daj bože da nas pozove.

To je kao da nas „ubode“ sedmica na lotou, ali neka neprijatna, ne ona prava.

U potrazi za davno izgubljenom empatijom po njegovo duševno stanje, lek za svoju napaćenu dušu Sarapić je potražio na Tviteru i – zeznuo se.

Ova društvena mreža ne prašta Sarapićevu emociju i udarac alkohola u glavu.

Sarapićev nesvakidašnji poziv na dvoboj u kojem će davno izgubljenu čast braniti krvlju nije naišao na odobravanje tviter zajednice koja je, inače, zeznuta i ne pokazuje empatiju prema osobama sa posebnim potrebama alkohola.

Šta će od svega biti, sigurno ništa.

Niti Sarapić ima čast da je brani, a još manje da ima krvi, niti će država na bilo koji način da reaguje na pretnje izrečene u telefonskom pozivu, SMS-ovima i na Tviteru.

Sarapić je zaštićen poput retke životinje i to od onog trenutka kada je prodao sebe i svoju profesiju.

Tako je izabrao, ali sa time definitivno ne ume da živi.

Veliku ulogu u svemu ovome može da odigra Željko Mitrović, formalni Sarapićev poslodavac, naravno ako hoće i ako ga ne boli uvo.

Pod hitno mora da uvede alko-test pre početka i po završetku programa za koji je Sarapić zadužen.

On je obavezan da pomogne Sarapiću, neće valjda Prvorođeni u jeku borbe za vakcine da se bavi sa Sarapićevim problemom.

Mitrović mora da prekine taj lanac održivosti na relaciji Sarapić – alkohol.

Javna je tajna da Sarapić u pauza ume malo da potegne iz zlatnih rezervi po štekovima koje je raširio po Pinku.

U krugovima bliskih ovoj kući pričaju da je Sarapić već negde oko 15 sati šano-dušo.

Ako je čovek, Mitrović će pomoći, a ako neće, Sarapiću ne gine manastir.

To i ne bi bilo loše rešenje po njega.

Poput svog velikog pretka Stefana Nemanje bi se zamonašio i svima, i Ivanoviću, i Selakoviću, stavio do znanja da je Srbin i to veći od njih, ne samo po gabaritima.

U to malo moždanih vijuga koje ga ponekad održavaju u mentalnom sklopu, Sarapić ne može da ukapira da nije ništa strašno ne prezivati se na „ić“.

Tokom istorije je zabeleženo mnogo Srba koji su slavu svog naroda preneli bez takvog prezima, a još više je onih koji su sa tim „ić“ baš i nisu mogli time da se podiče.

Sarapić, na sreću Srbije, nije u ovoj prvoj grupi, ali je dosta prljavštine uneo u naše živote.

Ministar koji dolazi iz SNS, koji je u stvari glavni Sarapićev poslodavac, svojom je glupošću, a pamet očigledno nema, doveo do apsurda situaciju sa Srbima koji se ne prezivaju na „ić“.

Retko glupog šefa diplomatije Srbije ima.

Ali u čipovanom kodu Sarapića i ostale menažerije, neko poput Selakovića ne može da bude krivac za nemir u njihovim dušama.

Umesto da je trezveno, časno i dostojanstveno obrusio Selakoviću, napaćeni Sarapić je utehu najpre pronašao u alkoholu, a onda se „junački“ obrusio na Ivanovića.

To je rezultat jednačine iz fizike – masa puta alkohol.

Sarapića treba prepustiti zaboravu.

Mnogo je reči potrošeno na njega.

Daleko je on od problema sa kojima smo svi mi suočeni.

On je samom sebi najveći problem.

Ali, Sarapić je paradigma ovog sistema koji je vešto zarobljen kandžama iz devedesetih i koji i dalje manipuliše nacionalizmom kao rušilačkom snagom.

Nije sramota biti Srbin, nije sramota ne prezivati se na „ić“.

Sramota je biti Sarapić.

#izVucicemose