Skupštinsko balegarenje

Neko je „to“ izabrao za poslanika. A još gore je što je „to“ univerzitetski profesor. Jadna je omladinu koju to uči.

Gori od njega su samo oni koji saginju glavu na njegove prozivke i prave se da ne dele ovo parče zemlje pod nebom zajedno sa ovim primitivnim oblikom života.

A ima ih koliko hoćete, naročito među kolegama Jelisavete Seke Sablić, Dragana Bjelogrlića, Siniše Kovačevića i svih onih koje nešto poput Pišaline i svih ostalih balega pominje u parlamentu.

Sada drže glavu spuštenog pogleda ne bi li sačuvali uloge u ova teška vremena.

Valja preživeti, a zašto da se tamo neka Pišalina prosipa po njima.

Neka, ima dana za megdana, još će se mržnje širiti po Skupštini Srbije.

Zamislite koliko čovek treba da bude jadan i bedan i da kao goveče opečeno žaračem zamuče u parlamentu o tome kako Seki Sablić nedostaje patriotizam samo zbog toga što je rekla da je domovina tamo gde ti je dobro, a ne tamo gde su sarme.

Naša proslavljena glumica nije ni svesna da je Pišalinu pogodila direktno u živac.

Njemu je domovina samo tamo gde ima sarmi, odnosno tamo gde može da se zakači za državnu apanažu, da ne napišem neku drugu reč.

To je živelo samo tamo gde je bilo sarmi. Borio se za te sarme bez obzira na cenu.

Ako je trebalo, da bi sačuvao te sarme, borio se i protiv crkve, jer je tada Komunistička partija Hrvatske davala sarme.

Kada je ta partija nestala, pojavili su se radikali sa svojim sarmama. Problem sa radikalskim sarmama je to što, gde god da su ih delili, ne da su brzo nestali i kupus i meso, nego i oni koji su te sarme jeli.

Brzo se zasitio tih sarmi, u stvari, bilo ih je malo, a guzica veliki broj.

I onda je prešao na naprednjačke sarme sa radikalskim začinima.

Jest da to nisu oni radikali, ali su bili uglavnom njegovi pajtosi. Gotovo ista ekipa koja je pravila i prethodne sarme, samo je chief drugi.

Ukapirao je da nema velike razlike između njih i radikala, što nažalost nije ukapirao ostatak Srbije.

To što ostatak Srbije nije shvatio, stvarno ne ide na teret Pišaline i njegove bratije, već nekih drugih ljudi u koje smo imali neograničeno poverenje.

I Pišalina nije pogrešio.

Sarmi nikada više, a ni radikalskih manira. Jednom je ispao dosledan.

Pravi radikalski sin u naprednjačkoj odori.

Taj patriotizam koji sada spočitava glumcima nije primenio u svom životu, ali kakve veze ima. Zvončici su takvi ljudi potrebni.

Kada smo uspeli da zaboravimo šta je sve govorio, i ne samo govorio, nego i radio, njegov šef, šta je problem onda u rečima Pišaline.

Srbija je spala na tako niske grane da joj splačine od političkih bića drže patriotske lekcije. Ljudi koji nijednim svojim životnim potezom nisu zavredili pažnju ostatka sveta.

Uostalom, ko bi glasao za to da ispred njegovog imena nije stajalo jedno drugo ime.

To ne ume ni da pročita šta je napisao, ili mu je napisano. Sriče neke reči poput deteta u klupi nižih razreda osnovne škole, a univerzitetski je profesor.

Profesori kod kojih sam polagao ispite na Filozofskom fakultetu u Beogradu tokom tri godine studiranja sociologije nikada nisu čitali sa papira kada su nam predavali. Svi odreda pričali su sa nama, govorili su nam, a ovo nariče, zamuckuje, guta slova.

Verovatno nije ni Pišalini lako s obzirom koliko se sarmi najeo do sada u životu, da radi bilo šta drugo, nego da sve to vari.

Te sarme su bile okidač, a nadalje će mnoga imena da se čuju iz usta ovog „patriote“ zahvaljujući čijem patriotizmu Srbi više ne žive tako gde su živeli vekovima.

Ko zna, ta rušilačka radikalsko-naprednjačka nevidljiva sila možda na kraju dovede i do njihovog samouništenja.

Svako ko se njima ne bude svideo, naći će se na Pišalininom spisku za odstrel, a već ima i nekih njima bliskih koje su pominjali.

Taj ima stopostotni rezultat gde god da se nalazio.

I na kraju, još malo o nama.

Dokle ćemo da trpimo ovakvo iživljavanje?

Kada ćemo da shvatimo da je narodni poslanik neko ko mora da bude gospodin čovek, kada ćemo jasno i glasno da kažemo da u Skupštini Srbije ne sme da bude mesta za ovakve primerke?

Ozbiljni narodi nikada ne bi dozvolili da se neko iživljava nad veličinom kakva je Jelisaveta Seka Sablić.

Kada to budemo shvatili, možda i uspemo da od Srbije napravimo normalnu državu.

#izVucicemose