Slinavka i Šap

Jedino što je lakše u odnosu na korona virus jeste to da se pouzdano zna ko su nulti pacijenti i samim tim će se lakše uspostaviti i protokoli za lečenje.

U trenutku kada se Srbija bliži pobedi nad korona virusom, tako barem najavljuju, a i vidimo sopstvenim očima, SNS su napali neki drugi virusi, a jedan od njih je – slinavka.

Stranka nije imala hrabrosti i smelosti da učini ono što je sama tražila i SNS je sada u „crvenom“.

Neki su oboleli manje, a neki više, slično koroni.

Nulti pacijent je i dalje živ, trenutno je skinut sa respiratora, uspešno je reanimiran, ali situacija mu nije mnogo perspektivnija nego što je to bilo do sada.

Slinavka, međutim, ostavlja mnogo veće i gore posledice po ovog nultog pacijenta.

Da se ne lažemo, pitanje je trenutka kada će nulti pacijent ponovo biti predmet vrhovnog konzilijuma.

U drugoj grupi nalaze se oni koji su imali najbliže kontakte sa nultim pacijentom.

Njihova je budućnost neizvesna, a najviše zbog protokola lečenja.

Ako protokolom bude predviđeno pokajanje, lako će se slinavka zalečiti, ali naprednjaci su to.

Možda svi budu u jednom trenutku otreseni onom istom maramicom kao i nulti pacijent kako je to ranije najavljivano.

Najmanje što im sleduje je, svakako, izolacija.

Sednica Glavnog odbora SNS bila je visokorizična.

Najviše se plašio ministar odbrane kojeg je nadimak ne samo okarakterisao, već mu i proročki prokleo sudbinu u stranci u kojoj je neko vreme bio viđen i za naslednika naprednjačkog trona.

Tako to biva kada narod proceni da neko umesto kičme ima sluzavu tečnost u narodu poznatiju kao – slinu.

I prvi put od kada je ta stranka osnovana, mesni, opštinski i gradski odbori su se nešto kao „pitali“ i to najviše iz straha da ih ne zadesi slinavka.

Nisu zasedali kada je trebalo odlučiti o potpisivanju Dejtonskog sporazuma, niti kada je trebalo postaviti LGBT osobu za premijera, niti ikada po ijednom pitanju.

Ni sada se, istini na volju, nisu mnogo pitali, ali im je Prvorođeni, ispred Vrhovnog konzilijuma, neko na vreme otvorio oči i predočio prvog nultog pacijenta.

Okupljali su se proteklih nedelja i deklamovali napamet naučenu recitaciju o tome kako se kukolj mora odvojiti od semena.

A kukolj je postao ministar odbrane, ozvaničen kao nulti pacijent.

Jedino što je gore od nultog pacijenta su svi oni koji ne bi egzistirali u naprednjačkoj virtuelnoj Srbiji da nije bilo neposrednih kontakata sa njim.

Svi oni su, među prvima, tražili da ga, kako je ranije rečeno – maramicom otresu o zid.

Slinavka je zahvatila celu stranku, što je očekivano u skladu sa njenim karakterom.

Simptomi su isti kod svih, a što se lečenja tiče – neko uspe i sam da se izbori, a neko će morati pred konzilijum. Problem je što slinavka ne ide sama. Uporedo sa njom se pojavio i, doduše u slabijoj formi – šap.

Mnogo manji deo je zahvaćen šapom u odnosu na slinavku i, realno, opasnost od šapa nije toliko veliki kao od slinavke.

Čak su se pojavili i pojedinci koji imaju prirodni imunitet na šap, poput gradonačelnika Gorana Vesića.

Njemu, doduše, taj imunitet može da škodi u toj meri da će morati da napusti trenutni položaj, jer na njegovo mesto je predviđen neko ko je oboleo i od slinavke i od šapa. Za njega će se naći neko drugo zanimanje u restriktivnoj sredini.

Tako to ide.

Za razliku od nultog pacijenta slinavke, nulti pacijent šapa se odlično drži. Njemu za sada samo pršte đonovi koje ima umesto obraza. Moguće je da dođe i do pucanja arkade, ali ni to nije strašno.

Ima stručnjaka koji to mogu za zakrpe do neprepoznatljivosti. Gotovo da nikakvi lekovi nisu potrebni za njegovo suzbijanje. Dovoljno je utapanje, a najvažnije je iskoristiti ga za jačanje imuniteta Prvorođenog.

Bez njega, nema ničega. Sa njim, nulti pacijenti i dalje imaju šanse da mu budu tu pred očima.

Dobro je i to što se slinavka i šap ne šire nekontrolisano.

To je privilegija samo odabranog sloja društva koji je unazad već evo desetu godinu kod nas prepoznatljiv kao vlast. Treba, ipak, imati u vidu to da je sve više onih koji su dobrovoljno spremni da se zaraze sa slinavkom i šapom, jer je njima u životu uvek bilo lakše predati se nego boriti.

#izVucicemose