Šta bi sa atentatom?

Prošlo je više od deset dana od kada nam je to rekao sam Vučić i kada je za to optužio nas novinare koji radimo u United Media.

Pomenuo je imenom i prezimenom Dragana Šolaka, a onda je brže-bolje-jače poručio da to nikada nije rekao.

Odavno smo navikli na to da nas Vučić pravi vevericama i da sve radi da bi opstao na vlasti.

On hoće, i kopa i rukama i nogama, da na vlasti bude više od 12 godina koliko su na vlasti bile različite koalicije posle one crveno-crne. Verovatno ne računa one prve dve, od 2012. do 2014. kada je postao predsednik Vlade Srbije.

Inače, u toku je trinaesta godina naprednjačke vlasti u Srbiji. Malo mu je, on bi još toliko, minimum.

Srbija nikada nije imala na vlasti nekoga ko je toliko kukao i kupovao ljubav podanika kao Vučić. Kada je god neka kriza, eto njega kako poput narikače urliče kako neko hoće da ga ubije, i kako ovi iz inostranstva hoće da ga uklone sa vlasti.

Ulažu milijarde u njegovo uklanjanje sa vlasti, a zna i sam da ne bi na vlasti opstao ni sekundu da stvarno hoće da ga sruše. Nemaju ti stranci pametniji posao nego da ruše nekoga ko ispunjava svaku njihovu želju, od one najmanje, do one najveće. Zašto bi ga rušili?

Ne bi okretali glavu od gušenja slobode medija i slobode govora. Sigurno bi se glasnuli povodom svakodnevnih primera korupcije, ali i zbog hapšenja ekoloških aktivista.

Eto, bio je i predsednik Francuske i reč jedna o demokratiji nije poslata u etar. Možda i jeste, ali građani Srbije to nisu ni čuli, ni videli. Sopstvenim očima su, međutim, videli i strastven poljubac između dvojice predsednika.

I stvarno, gde se zagubila priča o „ideji da se ubije Aleksandar Vučić“. Verovatno je negde zalutala u vrletima Rosića gde je Informer poručio, podno šatre, da nam ne može niko ništa, jer smo jači i od sudbine. Ili možda u onoj jeftinoj, a dobroj, pašteti od 37 dinara.

Predsednik i njegovi ortaci verovatno nisu ni svesni neozbiljnosti kojom unižavaju sopstvenu državu i njene institucije.

Da li je država preduzela nešto povodom tvrdnji predsednika Srbije da „Šolak i njegovi mediji“ imaju ideju da ubiju predsednika, a pečat na tu ideju je stavila Ana Brnabić koja je morala satima i satima da montira video uradak od nekoliko minuta kako bi pojačala tu zamisao?

Da smo ozbiljna država, ili bi morao neko da bude uhapšen zbog ideje da ubije predsednika, ili bi tužilaštvo javno osramotilo Vučića i odbacilo celu priču kao prljavi politički spin nedostojan bilo kakve normalnosti. Šta mi da očekujemo od tužilaštva koje još ćuti o aferi prisluškivanja predsednika.

Evo, ja sam protiv Rio Tinta u Srbiji, ja sam protiv politike koju godinama Vučić vodi. Zalažem se za uvođenje sankciji Rusiji, jer je Srbija na evropskom putu. Za mnogo toga sam za, a protiv Vučića. Zašto nisam uhapšen ili pozvan na informativan razgovor?

Još sam pride optužen, doduše u Vučićevim medijima, da sam hteo da ubijem predsednikovog sina i to ni manje ni više sa sumpornom kiselinom.

Jedino ako Pink i Informer nisu država, onda sam i osuđen, te se izvinjavam.

Mnogo je neozbiljna država koja ne reaguje kada predsednik kaže da hoće da ga ubiju.

Kada neko ko je u dva navrata izabran u prvom krugu za predsednika države, taj sigurno ima autoritet i njegova bi, u najmanju ruku, trebalo da se poštuje i shvati ozbiljno. Nemojte samo da mislimo da je naše tužilaštvo ozbiljno i da je zna o čemu se radi.

Da je ozbiljno, držalo bi Milana Radoičića u zatvoru zbog Banjske i mnogih drugih kriminalnih radnji, umesto što hapsi ekološke i građanske aktiviste.

Zašto je ovoj državi, u sred javljanja ideje o ubistvu predsednika, važnije šta o litijumu, Srebrenici i Jasenovcu misli Severina, od bilo koga od nas koji smo osvanuli u Brnabićkinom spotu, a još smo optuženi da planiramo da ubijemo predsednika.

Nekome ko je sa glisera sa hrvatskog primorja uskočio u vilu na Dedinju, sigurno je sasvim logično da kada neko opsuje predsednika, to znači da želi da ga ubije.

Vučić ne bira sredstva i nema preko čega neće gaziti ne bi li kupio ljubav i saosećajnost naroda. Ono čega polako postaje svestan to je da se polako, ali sigurno bliži kraj njegove vladavine. Živi bili pa videli, ali nije daleko dan kada će se to desiti.

#izVucicemose

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa