Sve je to zbog kulena

Postoje i granice, i baš zato što su granice, one i služe da se pređu, ali zar moraju baš toliko. Ima li u tim ljudima barem malo onog ljudskog, onog moralnog? Mora li baš toliko nisko da padnu i da toliko saviju kičmu, a onda posle tog savijanja glumataju velike Baje sa skupim odelima, još skupljim satovima i najskupljim automobili. Izgleda mora.

Koliko smo nenormalni i nemoralni dovoljno govori činjenica da će za predsednika Fudbalskog saveza Srbije biti postavljen stranački gmizavac, a ne legenda svetskog fudbala, slučajno rođena u Srbiji i slučajni nekadašnji kapiten Crvene zvezde i Mančester junajteda Nemanja Vidić.

Da se ne lažemo, i to može preko noći da se promeni, ako se jedno jutro Aleksandar Vučić probudi i kaže sam se – Ko sam ja da udarim na takvu legendu, kapitena tima kojeg volim i da stavim onu amorfnu masu iz seoskog kluba? Ume on to ponekad da uradi.

Tako je, kako nam je rekao, intervenisao da jedno dete ne bude izbačeno iz vrtića, jer se otac bavi politikom, ali na suprotnoj strani od predsednikove. To pomračenje uma, međutim, neće da pogodi našeg predsednika, jer su ga neka druga pomračenja odavno pogodila, još devedesetih.

Nemanja Vidić je toliko veliki da će ga ceo svet pamtiti sve dok klinci budu trčali za loptom, a Vučića niko neće poznavati čim bude pao sa vlasti. Ovaj što će da bude postavljen za predsednika FSS, biće među prvima koja će ga se odreći i svima nama sa suznim očima reći da je morao, da on nije ni hteo nego ga je Vučić samo izabrao iz te bezmisleće grupe ljudi kojoj je pripadao.

I sada se vraćamo na početak. Ta Crvena zvezda, ta ikona našeg fudbala, ta pobednica Kupa šampiona i sveta, odlučila je da podrži to nešto, a ne legendu svog kluba.

Voleo bih da čujem argument Zvezdana Terzića, koji se dve i po godine nalazio u bekstvu, zatim se dobrovoljno predao, odležao sedam meseci, a onda je zbog dobrog ponašanja za nagradu dobio titulu generalnog direktora FK Crvena zvezda. Ni tu Zvezdu niko drugi nije mogao da vodi već neko protiv koga nikada nije završen sudski proces zbog navodnih malverzacija sa transferima fudbalera.

I taj će Vučiću među prvima da okrene leđa, jer mora biti glavni i posle njegovog pada. Pravdaće se da je svako jutro pljuvao na sebe u tom ogledalu, da se sramotio, da je i sina upropastio, jer ga je uvukao u fudbalsku priču. Sin je, inače, isto što i tata, ali u OFK Beogradu. On je samo hteo miran život na slobodi, ali Vučić je hteo drugačije.

Najsmešnije od svega što nije imao petlju da izađe sam pred novinare i objasni zašto je u interesu Zvezde da predsednik FSS bude Vučićev potrčko iz FK Kuzmin, a ne Vidić.

Možda Vidić nije sposoban da obezbedi fudbalerima Zvezde kuzminskog kulena, a ovaj to može i za doručak i za večeru. Možda i za OFK Beograd. Biće da Vučić više voli Zvezdu i bolje zna šta je dobro za taj klub i Srbiju od na primer Vidića.

Bila je neka konferencija za štampu na kojoj su naivni novinari pokušali da dobiju odgovor o Zvezdinog trenera Miloša Milojevića zašto taj kub neće da podrži Nemanju Vidića, a onda je uskočila neka cura i rekla da se klub neće oglašavati po tom pitanju.

Trener je u najmanju ruku delovao kao da je pao sa Marsa. Mada, danas biti trener Zvezde može biti svako. Više od 90 odsto utakmica je unapred dobijeno, a za ove za koje tim mora da se pomuči, zna se koga treba slušati. Taj najbolje zna.

O onom iz Partizana, Miloradu Vučeliću, drugi put. Njemu su neki vitalni organi u još gorem rascepu od Terzićevih, jer koliko god bio sposoban da obožava Vučića, toliko je nesposoban da umiri tribine sa kojih se sve glasnije čuje skandiranje upućeno predsedniku Srbije. I Terzić i Vučelić su ljudi starog kova, znaju da je lakše saviti se nego biti slobodan.

Znam da ima važnijih stvari od fudbala, ali ovo nije priča o fudbalu. Ovo je priča o onom ogledalu sa početka teksta. Verovatno je naš glavni problem što tog ogledala danas nema u Srbiji, pa nema ni stida. Da ima, Srbija bi bila Japan.

#izVucicemose

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.