Svi laptopovi kod jednog predsednika

Uvek sam se pitao gde je kraj niskosti i propadanja onog drugog i glavnog Aleksandra, Vučića. Nemoj niko da se ljuti, ali pored njega i njegovog ponašanja „pokojni“ Tomislav Nikolić deluje kao francuski akademik.

Iako ga voli kao da je iz njegove kuće, sada da li iz one u Batočini ili one sa Dedinja nije bitno, zna i Toma da nije baš tako.

Jedno pitanje je krucijalno. Odakle predsedniku Srbije saznanja da je Miketić ljudska sramota? Znamo da predsednik Srbije ima problema sa potencijom, jer je sam priznao onom Brki koji pravi dobar bermet kada mu je dobacio da mu već godinama nema pomoći po tom pitanju, ali nismo znali da ima potrebu da gleda privatne video zapise svojih političkih protivnika.

Sigurno to ne radi da bi mu pomoglo u nečemu u čemu, kako je priznao, ne može da mu pomogne ni ta čuvena Brkina pinktura, već da bi mogao ucenjuje i ponižava svoje političke protivnike. Po tom pitanju je izuzetno potentan.

Nisam verovao da predsednik Srbije može toliko nisko da padne. Još manje verujem da su pripadnici napredne stranke zaostali u razvoju kada su u pitanju moderna shvatanja i savremena dostignuća.

Naročito imajući u vodu uticaj Jovanjice na razvoj te stranke. Taman posla da se oni drogiraju i da svoje novce koje su zaradili isključivo iz narodne kase troše na prodavačice i prodavce ljubavi i narkotika. Jedan je pod dejstvom narkotika izazvao udes na Dedinju i ništa mu nije falilo, zar ne?

No, vratimo se na predsednika Srbije. Odakle njemu te informacije? Niko o tome ne govori, niti ga neko pita. Da li je to posao predsednika države? Možda negde u Ustavu piše da predsednik države mora da bdi nad svima nama i da vodi računa ko sa kime spava i šta konzumira.

LJudi koji su ovu državu pretvorili u Kolumbiju iz Eskobarovog vremena, gnušaju se linija na nekom poslužavniku tokom nečega što bi trebalo da liči na seks. To je Srbija danas.

Neko je, čuj neko, ukrao laptop iz Miketićevog stana i onda, po prirodi posla, o tome obavestio predsednika Srbije. Jedno je definitivno sigurno. Svi ukradeni računari, laptopovi, telefoni i ostale drangulije, završe kod predsednika.

I konačno je dokazano da BIA da se ne bavi svojim poslom, već zaštitom jednog čoveka, njegove vlasti i uništavanjem svakoga ko drugačije misli od predsednika Srbije.

Umesto da teme budu ono što su otkrili carevi i carice iz BIRNa i CINSa, mi se bavimo Miketićevim snimkom.

Taman kada sam u nekoliko navrata priznao koliko sam očajan zbog stanja u svojoj profesiji, Ivana Milosavljević (CINS) i Aleksandar Đorđević (BIRN) su mi vratili veru u profesiju. Tako se to radi i svi treba da im se poklonimo do poda.

Hvala dragim kolegama što su pokazali da za sve nas ima nade.

A, jedan od razloga što sam očajan je bilo i to što je u Šapcu organizovana promocija knjige „Kamo sutra“ mog kolege Hanibala Kovača. Sam je uspeo da objavi knjigu, što nije nimalo lako.

Uspeo je na kraju da i u „okupiranom“ Šapcu nađe salu za tu promociju. U 21. veku živimo u svetu koji ne dozvoljava da se iznajmi ijedna postojeća sala za promociju knjigu. Na stranu sve to, jer je promociji prisustvovao samo jedan kolega.

Nijedna novinarka i novinar više. Zar je moguće da niko ne dođe da podrži kolegu, e to je isto Srbija danas.

I na kraju, ne znam koliko sve ovo utiče na biračko telo. I taj seks, i droga, i CINS i BIRN, ali znam da ćemo teško ostati normalni ako se tako bude nastavilo.

Dobro je što se Miketić povukao iz kampanje, možda bi još bolje bilo da se povukao iz politike, ali razumem njegov poriv da se bori. Jeste kriv i nedostojan funkcije na koju pretenduje, ali su mnogo veći krivci svi oni koji su u ovoj prljavoj akciji učestvovali, uključujući i predsednika Srbije koji je glavni režiser ove predstave.

Zanima me šta će se desiti kada se, ne ako već kada, bude pojavio neki sporni snimak, makar i onaj sa naplatne rampe kod Doljevca. I zato – Izađi, glas, pobedi, odbrani.

#izVucicemose

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.