Topalko, državni neprijatelj

Uz sumanuto mahanje rukama, koje me podseća na nekoga čije ime i ne želim da napišem, predsednik Srbije nam je poručio da su naši najveći neprijatelji izvesni Topalko, zatim Bodiroga, dobro za Đilasa već znamo, ali i izvesni Menendez, Rot, Šenah, i Šider.

Za to vreme, oduševljena publika je u delirijumu aplaudirala i klicala svom vođi.

Ovom predsedniku niko ništa ne sme da kaže. Odmah mora da sazove stranački skup, i da kritiku anulira višeminutnim aplauzom.

Pred svim tim ljudima on okrpi svakoga ko ga je ovako ili onako pomenuo, lupi im pečat po sred čela i tako obeležene ih pusti među razjareni narod. E, moj Topalko, šta si pevao, pevao si.

Džaba što si ga podržao onomad, ili što si Tomi pevao na uvce, ovaj ništa ne prašta.

Umesto da si poput Dejana Bulatovića nekada govorio kako je zatvor za njega, pa da mu pred tv kamerama bukagije staviš na ruke, kritikovao i vrištao na sav glas protiv njegovog lika i dela, ti si sada našao da se ističeš.

Da je obrnuto, sada bi dobio na upravljanje barem neki prirodni rezervat, a umesto toga, teško da ćeš bilo gde zapevati.

U čemu je problem našeg predsednika kada je i Topalko završio u njegovom obraćanju narodu?

Očigledno je da je neki veliki problem u pitanju. Neki drugi predsednici, vičniji funkciji na kojoj se nalaze, ne bi se okretali za onim što bi bilo koji pevač, glumac, sportista komentarisao.

Puko čoveku film. Godinama čeka poziv sa RTS da dođe u neku emisiju i da nešto otpeva.

I kada taj poziv stigne, satima je morao da putuje do neke banje da bi nastupio u programu svoje omiljene emisije.

Taman da se popne na binu, moša, moramo da se uključimo u obraćanje predsednika Srbije.

Nisam ni malo pokvaren ili malicionzan, ali tvrdim da je vaskoliki srpski narod više voleo da čuje Topalka, nego predsednika.

Topalka nisu videli godinama, a predsednika su gledali sat, dva ranije u nekim vestima.

Možda sve ovo govori o tome da nam je predsednik malo očajan. Ako se njegov bes polomi o Topalkova leđa, nešto mora da je trulo u državi kojom predsedava.

Koliko je toga svestan govori i to da je konačno priznao da niko od tih svih ljudi koji su došli da ga čuju, od običnog anketara-prašinara, do ministra i premijerke, ne bi ni jedan glas dobili da ne koriste njegovo ime.

Znao je on to, garant, i ranije, ali je ćutao, pravio se lud. Zaklinjao se u svoju ljubav prema SNS, isto onako kako se na oltaru zaklinjao i Šešelju.

Zašto je baš sada to rekao i kao fol se ponudio da im još jednom da svoje ime za izbornu listu i Beogradu?

Stislo ga je sa svih strana, očigledno. Udara bez pardona. I naše i strance.

Da li ga drma krštenica, ili istraživanja javnog mnjenja, velika je enigma.

Ljudi u njegovim godina imaju ispade i nekako ih rešavaju maštanjem o vožnji motora, a on je u tolikom bedaku da ne ume ni naslovnu stranu novina da pročita kako treba.

Lepo piše – Vučević, a on čita Vučić. I onda kriv Topalko.

S druge strane, naš predsednik mnogo voli sebe i to je nepodnošljivo.

Drži govor na Sretenje, pomene sebe.

Priča u Tirani pred Sorošem, opet sebe stavi u prvi plan, prekinu Šarenicu kako bi nam rekao da hoće njega da sruše.

Nikada se u srpskoj istoriji nije dogodio to da je vladar toliko moćan, a da toliko kuka. I to sve zbog tog pokvarenog Zapada, oličenog u EU, čiji članovi žalimo da postanemo.

Oni hoće da ga sklone da bi došle neke marionete koje će da de facto i de jure priznaju Kosovo. Koje crno Kosovo, predsedniče? Nema nikoga ko je više za to nezavisnost tog Kosova uradio od njega. Čak i da hoće, nemaju više šta.

Nekada je čovek samom sebi najveći neprijatelj.

Naš predsednik se sa mnogo toga bori, i to svaki dan. On je verovatno čovek sa najviše umišljenih neprijatelja oko sebe.

I svakim danom ih je sve više.

Eto, sada je nadrljao Topalko. Šta tek da kažemo za Bodirogu? Ni kriv ni dužan čovek se našao na udaru zato što je Informer nešto pouzdano saznao.

Plašim se da su do tog saznanja došli posle gostovanja Predraga Koluvije u njihovim prostorija koji sada širi svest o legalizaciji kanabisa.

Ako će, međutim, tako nešto da pomogne našem predsedniku, dajte što pre i to uz neku Topalkovu.

Priča se da Aca Lukas nešto nije u formi.

#izVucicemose

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.