Trideset tri sata Ane Brnabić

Verovatno nam je, u međuvremenu, svima promakao taj podatak, jer teško da smo je videli da radi posao za koji je izabrana još 20. marta.

Za sve ovo vreme, Skupština Srbije je zasedala samo dva puta.

I umesto da vodi parlament da u ova teška vremena, kako kaže onaj čije ime još malo pa neće smeti da se pomene, radi neprekidno, predsednica naše Skupštine svakodnevno gostuje po jutarnjim programima i radi jedino što ume – trbuhozbori u ime tog istog čoveka čije se ime više ne pominje da ne bi ispalo da neko želi da ga nema.

E, s tim u vezi, a na osnovu objava na kanalu SNS na YouTube, Ana Brnabić je imala blizu 70 medijskih pojavljivanja od 21. marta do danas, u ukupnom trajanju više od 33 sata na televizijama u Srbiji.

Postoji samo jedan čovek u Srbiji koji može toliko, čak i znatno više, da se pojavljuje na televizoru.

Od svih ovih pojavljivanja Ana Brnabić je svega nekoliko imala u vezi sa poslom koji obavlja, a sve ostalo se svodi na reciklirane priče o opoziciji koja je najveće zlo u Srbiji, o Šolakovim medijima koji su još veće zlo, o veličini i istorijskom značaju onoga čije ime ne smemo da pomenemo da ne bi ispalo da ugrožavamo njega i njegovu porodicu, besomučnim napadima na njega i njegovu porodicu, atentatima na njega i tako u krug.

Niko je u ovih sedamdesetak javnih nastupa nije upitao kada će i da li će Skupština da zaseda. Koji su to novi zakoni u pripremi, takođe je niko nije pitao, a ne dao Bog da je neko pita šta bi sa građanskom inicijativom koju je potpisalo više od 30.000 građana Srbije i tiče se Rio Tinta.

Umesto toga, napredovanja ka članstvu u Evropskoj uniji, Ana Brnabić se bavi tamo nekim Škoro, Kulačinom, Vidojkovićem, Munirom, a da ne pominjemo Đilasa, Mariniku, Ćutu i ostale. Više vremena je provela u televizijskim studijima nego u svojoj kancelariji u Skupštini Srbije.
Na sve to, lepo joj se i život namestio. NJoj je život, kako reče jedan moj prijatelj, lamburdžini, a svima nama, rudnik litijuma.

Ana Brnabić se o trošku svih građana Srbije baškari u vili Bor na Dedinju koja i dan-danas nije vraćena porodici čiji je predak bio njen vlasnik.

U javnosti se ta vila, sasvim nezasluženo, naziva Jovankinom, jer je u njoj do smrti živela udovica Josipa Broza – Jovanka.

Mene bi bilo sramota da živim u nekretnini, a da znam da postoje živi naslednici Čedomira Petrovića, trgovca engleskim štofom u predratnom Beogradu koji je vlasnik te kuće i koji je podelio sudbinu svih onih ljudi koji su sa dolaskom oslobodilaca proglašeni za domaće izdajnike i sluge okupatora.

I neka ne bude problem što živi u toj kući, već u tome što država nije vratila svu imovinu naslednicima onih kojima su te kuće i zemlju oduzela političkim dekretom. Još je veći problem taj što svi građani Srbije plaćaju račune za život u toj kući Ani Brnabić, njenoj partnerki i njihovom detetu.

Sama je rekla kako ju je, onaj čije ime ne smemo da pomenemo da ne bi ispalo da ugrožavamo njegov i život njegove porodice, naučio da sama plaća svoje kafanske račune i putovanja.

Zanima me samo kako je nije naučio da plaća i svoje račune za komunalije i za struju, nego i to moramo da plaćamo mi.

Malo nam je sela na grbaču zajedno sa svim svojim pajtosima, pa još i iznošenje smeća smo dužni da joj plaćamo.

Da ne govorim o tome kako živi u zajednici koja po srpskim zakonima, na žalost, još nije stavljena u pravni okvir.

Za razliku od, na primer Aleksandra Šapića, koji ne podnosi LGBT populaciju i bori se Danima porodice protiv Gej parade, ja je apsolutno podržavam i želim da što pre zakonski reši svoj status.

Živim za dan kada će sav taj preobučeni radikalski ološ u tom parlamentu kojim ona predsedava glasati za istopolne brakove i pravo da imaju decu.

Realno, zašto bi samo njoj to bilo dozvoljeno i to samo zato što je članica te ekipe.

I na kraju, neka nam je živa i zdrava predsednica Skupštine Srbije još 100 godina i da bog da nam izvukla i poslednji dinar za svoj raskalašni život na Dedinju.

Ko jod nje nje da tako živi?

#izVucicemose

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.