Umesto čestitke predsednika

Nikada nisam oprostio sebi što vas, onomad, ne ugasih. Imao sam dobru i časnu nameru da vas zakatančim, po nekog od vas utamničim, ali nije bilo široke podrške. Morao sam da se zadovoljim sa kaznama, i to onim visoko poštenim.

Da zlo bude veće, tamo negde početkom naše vlasti, kada je Toma pobedio, a ja ga onda zeznuo, čak sam vam došao na noge i, kao fol, izvinio sam se što sam radio to što sam radio. Čak sam rekao nešto u fazonu da ste vi garant evropskih standarda…

Bljak, kad ne povratih. Bogu hvala, ukapirali ste da sam to uradio reda radi i da mi to nije bila namera. Ne bih bio živ da stvarno to mislim.

Pokušao sam, međutim, da vas obuhvatim svojim milim zagrljajem i da i vi budete deo mog stada, ali ne vredi. Vaša mržnja prema meni je velika, doduše ne kao moja prema vama.

Ne želim ništa da vam lepo poželim povodom rođendana. Niste ni zaslužili. Ovaj vaš glodur je jedna obična vucibatina, a mogao je da bude ugledni član društva poput Dragana J. Vučićevića.

Mogao je da pravi novinu koja ima ogroman tiraž, a njemu je važnije da poznaje svakog svog čitaoca – u glavu. Vaši novinari ne zaslužuju ni gram moje milosti.

Samo me napadaju, šire istinite vesti o meni, mojim saradnicima.

Ništa vam nije sveto – ni Biljana Popović Ivković, ni Orlić i Martinović, o Đuki da i ne govorimo. Šta tek da kažem o Ani? Doduše, ni ja je ne gotivim mnogo, ali mi završava posao.

Moram, međutim da vam odam priznanje, tvrd ste orah. Sve smo pokušali da bismo vas savili. Davili smo vas na inauguraciji, ne vredi.

Uklonili smo vam, gotovo sve oglašivače, jok. Šešelja smo pustili na Čongradin… I ne vredi.

Mada, boli me uvo.

Imam ja Pink, Hepi, evo i TV Pančevo. S druge strane Informer, Telegraf, Alo… Ne možete mi ništa. Dobro de, polomio sam nekoliko kvaka što u Vladi, što u Predsedništvu, nekoliko telefona, ali nije to ništa.

Naučili me Izraelci da se uzdržavam. Imaju oni neku čudnu metodu.

Meni ne daju da čitam Danas, ali svim mojim saradnicima su naredili da me redovno izveštavaju o tome šta je Danas objavio.

Onda ja, umesto da psujem Danas, napadam ove moje jadnike koji se tresu ko prut kada treba da mi saopšte loše vesti. Lepše će vam biti pod mojim skutima.

Prvo ćemo tog bradowu da sklonimo i da vam dovedemo nekog normalnog za glodura. Siguran sam da bi se Goca Uzelac odlično snašla u toj ulozi.

Ne bih se mnogo mešao u uređivačku politiku, ali bih voleo da mi barem jednom mesečno stavite sliku među ukrštene reči. Vole Anđelko i Angelina da ih rešavaju.

Verujem da Koraksu ne bi bilo mesta u novom Danasu, jer te njegove karikature više nikoga ne mogu da nasmeju i umesto wega, na te strane bismo stavili Cecu, Acu, Jecu, Vecu, Zoku, Miću i naravno Amadeus bend. Ko više čita Basaru? Onomad je pisao knjige.

Bolje da se vrati pisaniju knjiga, nego ove gluposti što mora svaki dan da objavljuje na naslovnoj strani.

Novinari ne bi morali mnogo da rade, a urednici još manje. Plata 900 evra. Smanjimo broj strana i veličinu tekstova, povećamo naslove i slike.

Eto rešenja za vas. Pustim malo i oglašivače, da osete robu, i Bog da vidi i vas i mene.

Džabe se opirete. Videli ste B92 i Prvu.

Sve će to jednog dana biti moje. Nije se rodio taj majkin sin koji je uspešniji od mojega Radojice. Taj kada nešto hoće da kupi, a hoće samo kada mu ja kažem, on to kupi i ne pita pošto je.

Zbog prosperiteta cele zemlje, naše broj jedan rastuće privrede u Evropi, to je neophodno.

Ne moru u potpunosti da se posvetim ozbiljnijim poslovima dok imam kamenčić u cipeli.

Žulja me, moram da priznam. ‘Ajde barem da me u nedelju pustite na miru, nego napravite onaj debeli dvobroj koji je duplo gori od bilo kojeg izdanja tokom nedelje.

O ovome što mi je dao nadimak Prvorođeni da i ne govorim.

Kakav je to nadimak, bez veze totalno. Mada, kada razmislim, nisam ja kriv što je sve od mene krenulo. I privreda, i putevi, i Kosovo smo vratili za pregovarački sto. Prvorođeni ovo, Prvorođeni ono.

Ma, ‘ajte molim vas, dečija posla. Sram ga bilo. Odmah ćemo da ga zamenimo sa Krlom. Mene ljudi lepo zovu Aco Srbine i to treba da ostane u lektirama, a ne Desanka ili Prvorođeni.

Zbog svega toga što nismo uspeli i što ste takvi kakvi jeste, od srca vam želim da se ugasite, da nestanete sa medijskog neba, da ne primate plate, da vam se sajt raspadne u milion delića, kao i čitaoci, i to od srca. Neiskreno vaš Prvorođeni, uh, ne bre – Aca Srbin.

#izVucicemose