Na naše ogromno iznenađenje, Aleksandar Vučić se kandidovao za predsednika Srbije.
Višemesečno prenemaganje, izopačeno glumatanje i lažna zabrinutost za mir u svetu pratile su dramu „neizvesnosti“ njegovog kandidovanja.
Ta nakaradna gluma bila je nepodnošljiva čak i Ivici Dačiću, koji je na čuvenoj konferenciji za štampu poručio Vučiću da će biti kandidat, čim ga je on podržao.
Podržao ga je i Vojislav Šešelj i to pre nego što je krenuo u kampanju sa svojom strankom za izbore.
Za to vreme, vidno ostareli Vučić, izmučen međunarodnim problemima i stalnom borbom za grašak, palmino ulje i mleko u prahu, skrhan u ramenima je samo poručivao da se to još ne zna, da stranka nije odlučila i bezbroj drugih besmislenih konstrukcija.
Deo stranke, onaj koji veruje u svaku Vučićevu reč poput one o pogibiji američkih perača prozora na svakih deset sekundi, neprestano se molio tom istom Vučiću da nagovori Vučića da još jednom podnese žrtvu i da se prinese narodu zarad daljeg prosperiteta vaskolikog stanovništva u Srbiji i Open Balkana.
Ovi drugi su se i dalje krstili kako je deo naroda toliko glup i ne kapira da će Vučić da bude kandidat, jer nema te Danice Grujičić ili Lazara Ristovskog kojem bi on dozvolio da budu ispred njega.
Sve vreme trajanja te „neizvesnosti“ Vučić je pažljivo smišljao kampanju.
Tako je, primera radi, nedelju dana pre nego što će na „neizvesnom“ sastanku rukovodstva SNS teškom mukom biti doneta odluka da Vučić ipak bude predsednički kandidat, bilo poznato da će 10. marta taj isti Vučić održati predizborni skup u Šapcu.
Zbog toga je iz Centralne otadžbinske uprave, pardon to je radikalski partijski organ, iz sedišta SNS u Šabac stigao befel da svaki član ove stranke treba da dovede na taj miting još pet do deset ljudi, da bude masa.
Kako je zakazivao mitinge i skupove po Srbiji ako nije znao da će se kandidovati, nikada se neće zapitati oni koji veruju u poginule američke perače prozora.
Dok se žrebom ne utvrdi redosled kandidata za predsednika Srbije, otadžbina nam je oblepljena bilbordima sa kojih nas ubeđuju da glasamo za vedra i nasmejana lica najuspešnije generacije srpskih političara u čitavoj istoriji, uključujući i doba Miloša Velikoga – Ane Brnabić, Siniše Malog, Jorgovanke Tabaković, Gorana Vesića, Zlatibora Lončara, Nebojše Stefanovića, Aleksandra Šapića… Ne?
Kako mislite da nema nijednog bilborda sa njihovim vedrim i nasmejanim likovima?
SNS nije stavio na bilborde Anu, Sineta, Sićvea, Šapketa?
Nemoguće?
Kažete da se kriju iza Danice Grujičić, Lazara Ristovskog, Stojana Radenovića, Jelene Begović, Milana Bosnića.
Čekajte, pa ovaj Bosnić nije ni kandidat na izborima, zašto bi se naprednjaci stideli sami sebe i stavili na bilborde nekoga ko čak nije ni kandidat, umesto Đuke, na primer.
Istina je da je Milan prijatnijeg izgleda od Đuke, ali sve poznatiji advokat se danonoćno bori za stranku, a ovaj prvi za svoj profit.
Ako je neko toliko uspešan koliko Vučić govori da jesu, zašto onda nema Ane i svih ostalih?
Zna iskusni lisac da za Anu ne bi glasala ni šira familija, a za Vesića čak ni uža, mada postaje sve simpatičniji u ovoj borbi da se ipak nekako nametne kao moguća varijanta za novog zamenika gradonačelnika.
Zato Vučić krije svoje najbliže saradnike kao zmija noge. Pomenuti Đuka kritikuje omiljenu metu naprednjačke histerije Dragana Đilasa da ne sme da se kandiduje i da se krije iza Marinike Tepić, a SNS se stidi svoje premijerke, pa stavlja na plakate Danicu Grujičić.
Đuki nije palo na pamet možda i to da opozicija nema ni promil šanse da se „okači“ na bilborde širom Srbije, jer ne postoji nijedan koji je „slobodan“. Svaki bilbord u Srbiji, koji je mogao da se zakupi, zakupila je naprednjačka partija.
Nije ostavila ni jedan jedini. Tako da građani Srbije, pored toga što neće moći da čuju i da vide opozicione kandidate, neće ih videti ni na bilbordima. Mada, ti bilbordi su očigledno mnogo važniji Đuki nego ostatku Srbije.
Elem, nastavak kuknjave tek sledi. Umesto da nabavlja grašak, palmino ulje i mleko u prahu pošto je Vlada Srbije očigledno nesposobna za to, Vučić će morati u kampanju. Još ako ne bude izvukao broj jedan na žrebu, kukaće kako je baš njemu zapao najgori broj, jer svaki broj sem jedinice je najgori, pod uslovom da pripadne njemu.
Svakako da će tu da priskoče Dačić i Šešelj, ali ne i perači prozora u Americi. Oni su davno izumrli.
#izVucicemose
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.