Valja misliti na stenice

Zakukao je do neba, a da ga nijedna stenica nije ugrizla, ali jeste nešto mnogo gore od ovog insekta. Prst sudbine je pao na njega, da se o njega polomi i da se sa njim završi sva dalja priča o odgovornosti za pad nadstrešnice. Kako stvari sada stoje, od te priče neće ništa da bude. Kraće je trajala nada da će pravda da bude zadovoljena od puta stenica od tačke A do tačke B.

Nikada u novijoj istoriji Srbije nikoga brže nije savladao štrajk glađu. Ni 24 sata nije prošlo od objave da Vesić gladuje, već ga je glad toliko nadvladala da je morao hitno da se prebaci u civilnu bolnicu. Sećam se kada je Voja Šešelj nekada štrajkovao glađu, nedelje su prolazile, a on se držao. Doduše Voja je oduvek imao jaču podlogu da bi tako brzo zanemoćao. Ovaj, maltene, istog dana.

Namerno sam uzeo Šešelja za mernu jedinu štrajka glađu, a ne Mariniku Tepić koja je danima gladovala u staroj zgradi Skupštine Srbije. Ni trunke glasa nije pustila. Verovatno se Vesićevog štrajka glađu Šešelj postideo, ali nije to mnogo bitno ni važno.

Značajno je to da smo videli da naprednjaci ne vole apsanu. Ne prija im. Niko ne bi tamo, a mnogi bi morali. I meni je bilo malko čudno otkud Vesić u zatvoru. On je kraće ministar od Tomislava Momirovića, manje je od njega involviran u celu priču. Tužilac je, međutim, razbio moju nevericu. Vesić je odgovoran zato što je stanična zgrada Železničke stanice otvorena iako su određeni radovi i dalje bili u toku, a o tome nije bilo obavešteno Odeljenje republičke građevinske inspekcije.

I eto, desilo se da je Železnička stanica otvorena pre završetka radova da bi je Aleksandar Vučić i Viktor Orban pustili u rad. Nekome se žurilo, a taj kome se žurilo je poslao Vesića u zatvor ne znajući da Vesić nije materijal za boravak iza rešetaka.

Kako bi tek bilo da su ga napale stenice?

Elem, tačno mogu da zamislim kako je došlo do puštanja Vesića na slobodu.

– Šefe, ja ne mogu ovde da izdržim ni minut više. Neki sumnjivi ljudi me čudno gledaju, kao da nešto traže i očekuju od mene – zakukao mu je u telefonskom razgovoru.

– Izdrži, molim te. Ja se ne odričem svojih prijatelja, a ti si moj prijatelj bez obzira što si bio žut i što si pobegao iz zemlje dok sam se ja useljavao u državni stan tokom bombardovanja 1999. godine – odgovorio je šef.

– Ne mogu stvarno. Ispituju me zašto smo dozvolili da se otvori stanica, a da nisu završeni radovi. Ako ostanem još koji dan, moraću da kažem. Ne mogu da lažem – uporan je Vesić.

– Ok, malo će biti čupavo, ali evo kako ćemo. Šaljem ti jednu dobru picu – poče šef da pravi strategiju.

– Ali, nije mi do toga – spremno mu odgovori skoro pa uplakan Vesić.

– Ludače, mislio sam na pravu italijansku picu koju prave u Temerinu. Jedna je od najboljih u Evropi. Lepo je pojedi, i onda saopšti da si u štrajku glađu. Ona je jaka i držaće te barem jedan dan sitim. Poslaće te odmah u bolnicu, a onda ćemo da nađemo sudiju i nikome ništa. Važi – upita ga šef.

– Važi. Hvala i volim vas šefe – zahvalio mu se Vesić.

– Ali, ovo pamtim – završi Vučić.

I tako se Vesić našao na slobodi.

Možda je bilo još teatralnije, a možda i mnogo ozbiljnije. Zanimljivo je da nigde u celoj priči i dalje nema Momirovića. U koju se mišju rupu sakrio bivši ministar poznat po obožavanju lika i dela predsednika Srbije. Ranije se slikao, išao u prodavnicu, na pijacu. Od Pinka do Hepija i obrnuto. Sada ga nigde nema. Kao da mu je neko ušio usta, stavio povez na oči, i odneo na neku tajnu lokaciju. Došao parizer na naplatu.

Vučić je imao pokaznu vežbu sa rezultatima koje nije očekivao. Dva njegova ministra ne žele da učestvuje u predstavi koju lično Vučić režira. Tu su kada su lepe stvari u pitanju, a kada je malo tvrđe nego što su zamislili, e onda „op cvrc gevezen zajn“. Neće niko u apsanu zbog šefa. A, šef nikako da ukapira da država ipak nije mafija, koliko god se on trudio.

Ne kažem da ih nema. Sigurno bi neko robijao za šefa, ali da budemo realni, kada do toga bude došlo, i ako bude došlo, biće poražavajuće po šefa kako nikoga nigde neće biti. Vučić je sam kriv što je tu gde jeste. I biće mu sve teže. Već kuka na koalicione partnere, i tek će. Valja misliti na stenice.

#izVucicemose

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.