Vreme je za osveženje

Ne postoji časnija stvar nego nedeljama šetati ulicama Srbije, bez skoro ijednog incidenta i boriti se za Srbiju bez nasilja.

Retko kada smo imali konkretnije zahteve na protestima. To su zahtevi koji direktno utiču na sistem funkcionisanja vlasti Aleksandra Vučića. Radi se o najvažnijim polugama moći, isključujući onaj novčani deo.

Da ide lako ne ide. Vučić je duže od decenije na vlasti. Zarazio se njome i postao je neverovatno zavistan od nje. U takvoj situaciji, naravno da ne možemo da očekujemo da olako pristane na smenu Bratislava Gašića i Aleksandra Vulina, ili na ukidanje nacionalne frekvencije televizijama Pink i Hepi.

Uostalom, kada je organizovana protestna šetnja ispred RTS, nikakvog obezbeđenja nije bilo, a Pink su čuvali, u narodu sada već prepoznatljivi – nedićevci. I to nam valjda nešto govori.

Svako ko je pomislio da će ovo biti kratka avantura, prevario se. U pitanju je proces koji je krupnim koracima započeo. Nikada se od leta 2012. godine Vučić nije osećao ovako loše. I to je činjenica.

Gde god da se okrene, sve problem do problema. Mnogo toga mu curi kroz šaka i on odavno situaciju ne kontroliše. Neće biti lako, ali ni brzo, to je očigledno.

Pokušava on na sve moguće i nemoguće načine da nam stavi do znanja da nije tako, ali na našu sreću jeste. Ogolio se do kraja i jasno nam svima stavio do znanja da će svoju vlast braniti do poslednjeg atoma snage.

Nije slučajno slogan njegove odbrane – Predaja nije opcija. Naterali smo Vučića da pokaže ono najgore od sebe što može. Jedino još nije krenuo da bije, hapsi i ubija. Realno, samo mu je to ostalo. Kakav je karakter njegove vlasti, ne bi nas ni iznenadilo. Pitanje je samo koliko smo mi na sve to spremni.

Nalazimo se u čudnoj situaciji u kojoj je logično da on nije spreman da izgubi vlast, ali je utisak da ni opozicija nije spremna da je preuzme.

Ovo, možda, i nije trenutak da do te „primopredaje“ dođe, jer su poznati zahtevi. Ali, koliko je vlast odlučna da ne popusti, duplo više bi opozicija trebalo da bude odlučnija da ne odstupi. Veliko je breme na opozicionim leđima.

I da se razumemo, nije opozicija samo deo parlamentarnih stranaka, već je to mnogo širi pojam i to je nešto o čemu građani sve glasnije govore prilikom šetnji.

Više nije bitan ni broj ljudi koji izađe na ulice, ali protestima protiv nasilja su potrebne nove ideje i energija. Treba pregurati leto i zato je potrebno malo osvežiti ih. To svi tražimo. Zato su nam potrebne nove akcije.

U protestima, ako su već građanski, mora da bude mesto i za sve one ljude koji su barem malo doprineli da ovi protesti uspeju i traju ovoliko.

Ovoga puta je najpotrebnije da budemo i pametniji i mudriji od njega, bez obzira što su gotovo svi resursi u njegovim rukama. On je taj koji je u defanzivi i tako mora da ostane bez obzira da li na dan protesta pada kiša ili na ubija vrućina.

Druga stvar koja je i najvažnija jeste to da nikada ne smemo da zaboravimo zašto smo na ulici. Na ulici smo zbog dva nepojmljiva masovna ubistva u dva dana. Izgubili smo 18, uglavnom, mladih života.

Njih nam ništa ne može vratiti, ali zbog njih imamo obavezu da se ovako nešto nikada više ne ponovi.

Vlast nije ništa uradila da se ti zločini ne ponove. Ona već dva meseca ne može da utvrdi ko je objavio spisak dece za likvidaciju iako smo svi videli i ko je i gde je to učinio javnim.

Vlast nije htela da reaguje na vreme kada je ubica iz Mladenovca u pitanju, na isti način na koji ne reaguje kada kumovi i kumići prave strašne saobraćajne prekršaje.

Vučić, dakle, neće da ispuni zahteve i to znači samo jadno – na nama je. Mi smo ti koji moramo da se izborimo. Ne postoji neko drugi koji će ovaj posao da uradi umesto nas.

Možda nije rano da počnemo da razmišljamo o tome da 1. septembra ne krene školska godina, jer o našoj bezbednosti i dalje vode računa Gašić i Vulin, Pink kreće u novu Zadrugu, REM ozbiljno preti da skine „oreol“ nedejstva od Zagorke Dolovac, a RTS se i dalje ponaša poput one babe koja se češlja dok psi laju.

#izVucicemose

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.